JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

1715

SULFINIZACIJA

(Izvod iz članka objavljenog u časopisu „Journal de S.IL.A” — maj 1952 god.)

Sulfinizacija je površinska hemisko-termička obrada gvozdenih legura sa sumporom: (ili cementiranje sa sumporom), u cilju poboljšanja koeficijenata trenja tih legura, smanjivanja njihovog abanja, bez povećanja površinske tvrdoće i smanjivanja opasnosti od zaribavanja. Postupak je pronađen od strane francuskih inženjera G. Etiena Parcio-a i G. od Lavaleta i patentiran 1947 god. pod nazivom „Sulfinuz” od strane JDOrušiva za površinsku obradu S. A. T. S., a sastoji se u potapanju delova: od čelika ili livenog gvožđa, koji će biti izloženi trenju, u kupatilo određenog hemiskos sastava, na temperaturi od oko 560 za vreme od % časa do 83 časa.

Ovako obrađeni delovi ne dobijaju ništa u tvrdoći, ali dobijaju neverovatno dobre osobine trenja čelika o čelik i veću otpornost prema abanju, mnogo veću neso delovi izloženi postupcima običnog cementovanja ili kaljenja pa čak i najsavremenijeg očvršćavanja.:

Izvršena proba trenja sa dvema epruvetama od polutvrdog čelika na mašini Faville-Lavally između čeljusti na „V” od kaljenog, vrlo tvrdog čelika. (60 Rockwell-a), dala je sledeće rezultate:

1.) Epruveta zadržana u napuštenom stanju, pod ukupnim teretom od 500 kg na čeljustima, a kupatilu od vrlo teŠmog vazelinskog ulja zariba za vreme kraće od 1 mimufa. |

2.) Druga epruveta, sulfinizirana, nije zaribala, nego se uglačala bez ikakve brazde ili bilo kakvog traga zaribavanja. Opterećenje je utrostručeno, no ipak nije nastupilo zaribavanje; po obustavi probe, posle deset minufa, epruveta je imala savršenu površinu frefnjja.

Druga proba. trenja je izvrešna na istoj mašini sa dvema epruvetama od istog polutvrdog čelika, ali bez ikakvog maziva i desilo se sledeće: prva epruvefa, nesulfinizirana, zaribana je, takoreći, trenutno; druga

epruvefta, sulfinizirana, za vreme od 1 sata podnela je opterećenje odi 500 kg na čeljustima bez ikakvog kvara: ona je postala slatka kao pod uticajem finog voska. Posle 7 minuta zagrejala se do tamno-crvenog usijanja bez rđavih posledica. Posle 35 minuta besprekidne probe utvrđeno je, da je sulfinizirana epruveta imala i dalje glatku površinu bez dubokih brazda zaribavanja, ali se zagrejala do plavo-crne boje. Pored toga, prečnik epruvete smanjio se od 6,35 mm na 5,5 mm ali, ona se nije za toliko izlizala, već se izdužila za 6 mm iskovana na vruće pod pritiskom, bez zaribavanja.

'U pogledu abanja izvršena je proba na jastučićima ležaja rukavaca valjaka na mašini za valjanje, gde su jastučići od specijalne bronze zamenjeni jastučićima: od sulfiniziranog čelika i utvrđeno je, da su ovi drugi imali 7 puta manje abanje, odnosno pri istom abanju izdržali su 7 puta duže vremena.

Šta se dešava pri sulfinizaciji, to naučno nije potpuno rasvetljeno pa se proučavanja vrše i dalje. Ali mnogobrojnim opitima su praktično dobijeni izvanredno dobri rezultati, koji se u raznim primenama iskorišćavaju, na pr. kod: karika i stublina motora sa unutrašnjim sagorevanjem, vijaka i navrtki autoklava, koji se moraju često odvijati na temperaturi od 3500, burgija, reznog alata i. t.d. Kod sulfinizacije nije potrebno zaštićavati onaj deo površine koji se kasnije obrađuje kao kod cementovanja, jer sulfinizacija ne povećava tvrdoću i delovi se mogu normalno obrađivati.

Kod delova jako opterećenih, koji treba da imaju istovremeno čvrstoću jezgra i dobre osobine spoljnjes trenja, treba izabrati takav čelik koji posle kaljenja može da podnese napuštanje na 560" za vreme potrebno za sulfinizaciju, a da ne izgubi čvrstoću Koja: se želi.

Sulfinizirani sloj iznosi na površini oko 0,3 mm, ali pri abanju on se pomera u dubinu metala, tako da predmeti koji se izližu za nekoliko mm: u dubinu ipak RA sulfinizirani sloj. koji zadržava svoje dobre oso-

ine.

USPESI JUGOSLOVENSKOG STANDARDA I KVALITET OBUĆE NA TRŽIŠTU

U nizu mnogih mera koje su od strane privrednih orgama preduzete u cilju konsolidovanja našeg fržišta i zaštite potrošača, jesu i jugoslovenski stamdardi za kvalitet obuće, kao i standardi za sirovu i učinjenu kožu. To je u mnogom doprinelo, da' na našem tržištu nije došlo do znafnih zloupotreba poverenja potrošača od strane nesavesnih proizvođača. Bez naših standarda, sadašnji uspesi u proizvodnji i prometu kože i obuće, obzirom na Kvalitet i asortiman, ne bi bili postignuti.

Međutim, pored pomenutog uspeha, treba ipak ukazati i na neke nove momente koje je život nametnuo u poslednjoj godini. Naime, daljom demokra=tizacijom našeg privrednog sistema, došlo ie i u obućarskom sektoru do razvitka novih tehničkih usavršavanja. To se odrazilo kako u pravcu samos Kkvaliteta, tako i u pravcu asortimana. Potrebno je stoga, po našem mišljenju. da Savezna komisija za standardizaciju povede o ovome računa, uzimajući n obzir te novonastale momente.

Ustvari, radi se o novim vrstama cipela koje ije tržište usvojilo u poslednje vreme, kao i o novom načinu proizvodnje tih vrsta obuće. Sve više mogu se videti proizvodi kao što su: ženska šivena obuća sa drvenom petom, ženska ago-lepljena cipela sa drvenom petom i još nekoliko vrsta icpela sa gumenim đonom, rađenih na specijalan način. Međutim, za sve te vrste obuće ne postoje u sadašnjim standardima tehnički uslovi.

Isto tako, širom FNRJ proširena je i proizvodnja obuće »Kalifornija«; nju radi i industrija i zanatstvo, radi je svako na svoj način, pa kako ta vrsta, sadrži manje kožnog materijala u odnosu na ostale vrste cipela, to baš tu dolazi do spekulacije od strane nesave-

snih proizvođača. Tu je teškoća i radi toga, što i tu ne postoji određen standard za Kvalitet.

Pored toga, i kod dosadašnje standardom obuhva-– ćene proizvodnje, moralo je nužno doći do izmene u samoj strukturi potrošnje kože, bilo, da se radi o nedostatku sirovina, bilo zbog same visine Zene koštanja, koja je morala da ide naniže. Naprimer, u izradi kožnih potpetica pojedini proizvođači upotrebljavaju kožni otpadak umesto cele kože, na neki opet stavljaju izvestan deo veštačke kože. Ova mraogućnost zamene pojedinih delova od kože veštačkom kožom sprovodiće se sve dotle, dok se me približimo predratnim normativima potrošnje kože po jednom paru obuće. Ovo ne samo zbog regulisanja cena na domaćem tržištu, nego i zbog potrebe usklađivanja cena sa inostranim tržištem. na kome počinje da se pojavljuje i naša industrija. Ali, sve te zamene ne bi smele ni u kom slučaju da ugroze sam kvalitet, o čemu bi trebalo da vode računa tehnički uslovi u budućim standardima. Imajući u vidu sve ovo, dolazimo do zaključka, da postojeći standardi za obuću obuhvataju samo oko 50% artikala u našoj sadanjoj proizvodnji, što je, bezuslovno, nedovoljno za odbranu kvaliteta u ovoj grani proizvodnje. To ujedno znači, da kako za proizvođače, tak isto i za potrošače, ne postoji čvrst oslonac ı pravcu postizanja kvaliteta. Stoga, smatramo da je neophodno da Savezna komisija za standardizaciju stavi u zadatak odgovornim komisijama. da pristupne radu na dopuni standarda za obuću, obuhvatajući sve uslove koji slede iz situacije stvorene na tržištu, odnosno, iz situacije koja je usledila usvajanjem nove tehnike proizvodnje i novog asortimana.

M. Rančić

ua Ry ai

Ko OL