JUS standardizacija

- –———I– –——–——– ——–——ı –– _____ _______

STANDARDIZACIJA : . - 213

4.99 „Kontrolme boje i Da bi se zapazile eventualne greške učinjene prilikom izvođenja proba, kod nekih uputstava predviđena je upotreba podesnih kontrolnih boja. Za ovu svrhu izabrane su podesne boje, koje daju uvek istu lako uočljivu promenu boje u slučaju da je način izvođenja bio pravilan. Boje su propraćene brojevima iz tabela za boje prema Schultz-u, odnosno Colour Index-u, pa se upotrebljavaju kao pomoćni tipovi obojeni ıı određenoj dubini. 0555 Kontrolna obojenja određene dubine kao pomoćni Tipovi: · Za postojanost na karbomizaciju: ; Alizarin crveno W Plv (Schultz-Julius N» 1145 odm. Col. mdex Nr. 1034), naknadno tretirano kalijumhromatom. Ie-aZ :: Neneutralisano obojenje mora da postane znatno plavlje (PPP), oznaka 2, a neutralisano obojenje postaje Žžuto-smeđe (ŽŽ), oznaka 3—4. Za postojanost na dekaturu: Postojano plavo za čoju R (Shultz-Julius Nr. 552 odn. Col. Index Nr. 288), obojenje se kod uzorka a) sasvim malo izmeni, (oznaka 4), a kod uzorka b) znatno požuti (ŽŽ), oznaka 92. Za postojanost na sumpor dioksid: ; _ Isto, obojenje kao' kodi postojanosti ma deka turu. Obojenje mora da bude znafno, žuće (ŽŽŽ)), oznaka 1—2. ; Za postojanost na alkalno kuvanje: Solanthrenbrillant roze R PlIv (Schultz-Julius Nr. 1353 odm. Col. Index Nr. 1211). Obojenje kod uzorka a) postaje nešto slabije žuto (Ž), oznaka 4, i delimično boji propratnu tkaninu. Oznaka 4. -_ Obojenje kod uzorka b) postaje žuće, nešto svetlije (ŽŽ), oznaka 3 i propratna tkanina je prilično jako obojena, oznaka 2. Primedba: Shultz Julius: izdanje 19831; Colour-Index: izdanje 1924. 4.4 Pomoćni tipovi: Kako postojanost obojenja zavisi od: dubine boje, upoređenje oznaka za postojanost moguće je samo u slučaju da se ono odnosi na istu dubinu boje. Zbog toga je propisana određena dubina boje pri ispitivanju tekstilnih boja. | Za ovu svrhu izabran je niz od 12 tonova boja, koje su nazvane pomoćni tipovi. Pomoćni tipovi izrađeni su na tkanini bez sjaja (vuneni gabarden) i na fkanini sa jakim sjajem. (viskozna svila), a obuhvataju sledeće tonove boja: žufo narandžasto, crveno, crvenoljubičasto, ljubičasto, plavo, zeleno, maslinasto zeleno, smeđe, sivo, feget (marinsko plavo), crno. . Prvih deset obojenja imaju jačinu obojenja tako podešenu da normalnom oku izgleda kao da su jednake dubine. Teget i crno imaju svoje uobičajene dubine. i Ovi pomoćni tipovi nisu namenjeni da posluže za upoređenje pri ispitivanju postojanosti već se upotrebljavaju kao pokazatelji dubine boje ili štampe u kojoj treba da budu obojene boje koje se ispituju. Da bi se znalo ponašanje jedne boje, često je potrebno ispitati njenu postojanost u svetlijim, odnosno tamnijim nijansama nego što su pomočni tipovi. Postojanosti se zato mogu da daju za tri dubine boje »svetlo«, »srednje« i »tamno«, koje su jedne prema drugoj u odnosu 1/3:1:2 u pogledu količine boje, gde dubina boje 1 odgovara jačini boje pomoćnog tipa (vidi JUS P.S3.015 Postojanost na svetlost). Kod nekih grupa boja gornji odnos menja se na sledeći način: — 1/12:1/3:1 za pastelne boje, — 1:2:3 za boje (izuzev teget i crne boje) koje se normalno upotrebljavaju samo u tamnim obojenjima. ; \ · Obavezno je za sve slučajeve dati dubinu, boje 1. Napomena: »Siva: skala« može se dobiti u Engleskoj — kod Societyy of Dyers and Colourists, 19 Piccadilly, Bradford, Yorkshire; u Nemačkoj kod Deuilsche Echtheitskommission, Krefeld, Adlerstrasse 18; u SAD kod — American Association of T'extile Chemists and Colorist, Lowell!l Technological Institute, Lowell, Massachusetts. U.S.A. III III IIIa EESE EEE Pređiog br. 1058 | TERSTIT, DK, 677:535.68:620.1

—–c:I–I– –—–—ı ——c--- .. Ro oT a a __—_—

APARATI ZA ISPITIVANJE POSTOJANOSTI BOJE | JUS P.S3.012

Osnovno načelo je da se u svim propisima za ispitivanje postojanosti da način ispitivanja rukom, tj. bez specijalnih aparata, tako da je izvođenje omogućeno svima laboratorijama. U izvesnim slučajevima, naročito, u slučajevima seriskog ispitivanja, da bi se izbegli subjektivni elementi, mogu da se upotrebe pogodni uređaji. Ovi uređaji moraju se bezuslovno podesiti tako da imaju isto. dejstvo

kao i ručno ispitivanje. Zasad se preporučuju sledeći uređaji: |

Postojanost na svetlost

Pravilo je daj se ispitivanje postojanosti na svetlost vrši na dnevnoj sve{losti. Za ovo ispitivanje mogu da se upotrebe i pogodni aparati za osvetljavanje, pod uslovom da je njihovo dejstvo slično dejstvu sunčane svetlosti. Prema dugogodišnjem iskustvu, ove uslove ispunjavaju sledeći aparati:

a.) Uređaj za osvetljavanje prema H. Rein-u,j pre duzeća Gassella u Frankfurtu na Majni — FPechenheim; on se sastoji iz sulfitnih sijalica niskog, napona firme Philips, Bindhoven—Hollandija, wndnosno društva Osram, i pomoću podesnog filtra može da se tako) podesi da njegov emisioni spektar odgovara sumčanoj svetlosti. (Melliand Texli lber. 31 (1950) str. 278—980).

Samo u pojedinim slučajevima dobija se osvetljenje slično sunčevom sa sledećim aparatima:

b.) PADBOMBTER društva za električne aparate, Atlas, Čikago, USA. Lučna lampa sa specijalnim ugljem/ služi kao izvor svetlosti.

c.) PUGITOMETER, firme Kelvin Bottomley and Baird, Ltd., Hillington, Glasgow SW 2, kod koga je isto tako upotrebljena specijalna lučna lampa, BROZA AN

d.) CPA-LAMPA, Calico Printers Association, Central 4444, Manchester, sa sličnim principom osvet-