JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA i d 7 | 235 8.19 „Pri praktičnoj preradi isporučene Žice u name- se za ispitivanje po dva uzorka, i to od kotura njenu svrhu, škart usled svih mana i nedosta- po jedan uzorak sa spoljnjeg i unutrašnjeg raja, taka sme iznositi najviše do 3% isporučene ko- a od svežnja po jedan uzorak od dve šipke. ličine po dimenziji i kvalitetu. i Ako bilo koje ispitivanje da nezadovoljavajuće 8.13 Merenje debljine odnosno prečnika žice vrši se rezultate, dotični koturovi odmosno svežnjevi se najmanje 1 m od kraja; aritmetička sredina vred- odbacuju, a za ponovno ispitivanje iste vrste nosti dobijenih merenjem na tri susedna mesta uzima se dvostruki broj koturova odnosno sveu razmaku od po cca 150 mm, merodavna je. žnja i ispitivanje vrši na isti način kao ranije. 8.14 U slučaju da prilikom ispitivanja žica pokaže u Ako ponovno ispitivanje da takođe nezadovoljapojedinim tačkama izvesna mala olstupanja od vajuće rezultate, na obostrani sporazum rezultati propisanih vredmosti, za presuđivanje i prijem se mogu smatrati kao merodđavni za celu partiju merodđavna je ukupna slika materijala dobivena i ova odbaciti; ako bilo koja strana nije sporapregledom i ispitivanjem, i na prvom mestu nje- zumna, podvrgava se ispitivanju svaki pojedini gova stvarna upotrebljivost i ponašanje pri prak- kotur odnosno svežanj partije i odbacuju samo tičnoj preradi u namenjenu svrhu. oni koji ne odgovaraju. 8.2 Postupak ispitivanja i prijema 8.93 Na zahtev poručioca ispitivanje se može vršiti od 8.91 Ispitivanje se vrši posebno za svaki kvalitet i početka na svakom koturu odnosno svežnju' pardimenziju po pošiljkama odnosno prijemnim paT- tije, u kom slučaju se odbacuju sami oni koji Tfijema, čiju veličinu određuju sporazummo poru- ne odgovaraju. čilac i isporučilac. | – 8.94 U slučaju da se nezadovoljavajuće osobine mia8.99 „Pregledom: cele partije od oka, kojim. se prove- terijala odbačene partije mogu naknadmim poravaju spoljni izgled i površina, a dimenzija i stupkom popraviti, isporučilac ima pravo, po izVrtolerancija odgovarajućim instrumentima za me- šenoj popravci predložiti materijal za ponovni renje, odvaja se za ispitivanje mehaničkih oso- prijem. bina 5% kofurova ili svežnjeva, ali ne manje od 8.25 Na osnovu dogovora poručioca i isporučioca madva kotura odnosno svežnja. terijal može biti podvrgnut i praktičnoj probi Od svakog odabranog kotura ili svežnja uzimaju prenmade u namenjenu svrhu.

KC e ===

TEKSTIL DK 677:535.68:620.1

Predlog br. 1098

POSTOJANOST BOJE PREMA KISELINAMA JUS F.S3.022 — =1 Cilj i opseg | 4.9 Alko je tekstil koji se ispituje pređa, ona se isple1.1 Ovom metodom se ocenjuje otpornost boje tekstila te u komad veličine 10 cm X 4 cm, ili se od mje svih vrsta u svim oblicima, prema dejstvu raZz- načini fitilj dužine 10 em i prečnika 0,5 cm i veže blaženih rastvora organskih i mineralnih kiselina. na oba kraja. e 1.2 Predviđena su tri stepena postupaka koji se razli- 4.3 Ako je tekstil koji se ispituje u vidu rastresitih kKuju po jačini. U zavisnosti od prirode vlakna vlakoma, ona se isčešljaju i uvaljuju u ploču veliprimenjuje se pojedini ili sva tri postupka. čine 10 cem: X 4 cm. 2. Princip 9) Postupak 2.1 Kapi rastvora kiseline utrljaju se u tekstil sta- 5.1 Na uzorak se spuste dve kapi odgovarajućeg ra klenim štapićem i promena boje na tekstilu oce- „ Sstvora koji ima sobnu temperaturu, pa se Kap! njuje pomoću standardne »Sive skale« prvo na utrljaju staklenim štapićem: u: uzorak. vlažnoj, a zatim na suvoj tkanini. 5.2 Uzorak se osuši na vazduhu, na sobnoj tempe3 Aparati i hemikalije | TOO | 1 | 3.1 Pipeta 553 Promena boje ocenjuje se pomoću »Sive skale« : ET mA bo au a (vidi tač. 7.1). 3.2 Stakleni štapić sa zaokruglenim krajem. 6 Izveštaj 3 Siva skala za ocenu) promene boje (vidi tač. 7.1). OH : 55 OSNc n 3.4 Hastvor sirćetne iseli O LO ODO) JOE CG 6.1 Promena boje obeležava se odgovarajućim broe DC 1ne KOJI SaGTZi B 1ege jem za svaku upotrebljenu kiselinu (na zahtev sirćetne kiseline Ta litar. | | i za promenu boje na vlažnom uzorku). tp) Rastvor sumporne kiseline koji sadrži 50 g konc. Primedba

sumporne iseli p. tež. TDI > e Li o ienc CPJVeZI ISO nan tar 17} Midi sledeću dokumentaciju:

3.6 Rastvor vinske kiseline koji sadrži 100 g vinske RRA : AO SPS so a aa a raje kiseline na 1 litar (za acetatna vlakna umesto a) Postojenost boje tekstila: Opšti principi isp

sirćetne kiseli: tivanja;

iseline). b) Postojanost boje: »Siva skala« za ocenu pro-

- e mene boje.

4.1 Ako je +ekstil koji se ispituje tkanina, uzora ~ 7.23 Posmatranje promene boje može se vršiti 10 min. treba da bude veličine najmanje 10 cm X 4 cm. posle vlaženja, ako se želi ocena tekstilnih boja.

a a a a ee I= e ——————<<<

? TEKSTIT, DK 677.535.68:620.1 POSTOJANOST BOJE PREMA ALKALITAMA JUS F.S3.023

IEEE Tr mr a ir ar i O a a ————

Predlog br. 1099

1 Cilj i opseg E 3.4 Rastvor natrijum-karbonata koji sadrži 100 s Ovom metodom. ocenjuje se otpornost boje tek- bezvodnog natrijum-karbomata na 1 litar. stila svih vrstal i u svima oblicima, prema dej- 4 Uzorak

2 O alkalnih rastvora. 4.1 Ako je tekstil koji se ispituje tkanina, uzonak

treba da bude veličine najmanje 10 em X 4 cm. 4.9 Ako je tekstil koji se ispituje pređa, oma se isplete u komad veličine 10 cm XX 4 cm, ili se od nje načini fitilj dužine 10 cm. i prečnika 0,5

22 Kapi rastvora natrijum karbonata ultrljaju se u tekstil staklenim štapićem, a promema boje na tekstilu ocemjuje se pomoću standardne sive

skale. n DAO 0IMi Pao EA cm i veže na oba kraja. 0 Oi a JE 43 Ako je tekstil koji se ispituje u vidu rastre_ CAN sitih vlakana, ona se isčešljavaju i uvaljuju u

3.2 Stakleni štapić sa zaobljenim vrhom. ploču veličine 10 em X 4 cm. 3.3 Siva skala za ocenu promene boje (Vidi tač, 7.) 5 Postupak