JUS standardizacija
"Vapigauge Ada O S Aa aa 5=. Ua: azar a aa ez
i
i ra
STANDARDIZACIJA
1.421
7.43
1.44
o O M) —-
1.54
O: |]
1.6
1.61
1.611
1.632
izdignutiji deo crepa bude prekriven najmanje 10 mm. Sve se, zatim, ostavlja u prostoriji temperature — 15" do — 20" C, relativne vlažnosti 65 do 70%.
Umesto prema postupku iz prethodne tačke mogu
se crepovi položiti na ramove od malih čeličnih”
profila čije su gornje ivice izdignute najmanje 60 mm iznad crepa; crepovi se, pri tom, polažu na donje nočice (flanšne)| ovih profila i za njih se dobro zakituju.
Posmatranjem, se utvrđuje da li se i u kojem se vrememu, računajući od momenta nalivanja vode, pojavljuju vlažne mrlje ili kapljice koje su se probile kroz crep. Posmatranje se vrši najviše 6 časova. i
Stepen propustljivosti izražava se delenjem bro-
ja 6 sa vremenom koje je proteklo od nalivanja vode do početka kapamja. Crep je praktički nepropustljiv ako ovo, prosečno vreme (za 5 crepova) nije kraće od 2 časa (stepen propustljivosti 6/3 = 3). Pojedinačno probijanje kapljica kroz crep ne sme uslediti pre 1,5 časa.
Postojanost na mrazu.
Ispituje se 5 vodom: natopljenih: crepova. Crepovi se osuše do stalnosti težine pri temperaturi — 105" C, ohlade se u suvom prostoru do sobne temperature i izmere težinski sa tačnošću do 1 g. Zatim se nasatice postave u vodu temperature — 15" do — 20? C.
24 časa posle stavljanja u vodu, crepovi se izlažu 15 puta smrzavanju na temperaturi — 20? C, svaki put po 5 časova. Smrznuti crepovi se 5 časova otapaju u vodi sobne temperature.
Crep je postojan na mrazu ako se posle 15 ciklusa smrzavanja i otkravljivanja ne pojave jasni tragovi smrzavanja u vidu ljuštenja, maprslosti, raspadanja i i.sl. Alco se ovakvi tragovi pojave pre 15 — og ciklusa, ispitivanje se prekida. U sumnjivim slučajevima mogu se oštećenja od mraza utvrditi upoređivanjem težine suvog creDa, pre i posle ispitivanja postojanosti na mrazu. Gubitak težine postojanog crepa ne sme biti veći od 27%.
U uverenju o ispitivanju treba navesti prirodu oštećenja, za svaki ispitani crep pojedinačno, i podatke o tome pri kojem broju smrzavanja su nastupila.
Nosivost crepa, (opterećenje pri slomiu)
Iznalazi se ispitivanjem na savijanje, pod jednim RMoncentrisanim: teretom, koji dejstvuje u sredini raspona, sa gornje strane crepa.
Raspon pri ispitivanju iznosi 25! cm: za obični crep (tač. 2.7) i 30 cm. za ostale vrste crepova tač: 3-15041.075.500.1G.50)b
Ležišta su valjkasta, prečnika 20 — 30 mm; dužina im je određena širinom: crepa. Oba ležišta moraju biti pokretna u ravni upravnoj (okomitoj) na dužinu crepa.
Koncentrisama. sila, dejstvuje preko zaobljenog sečiva istog prečnika kao kodi ležišta.
Radi omogućenja ravnomerne raspodele opterećenja treba izvršiti sledeće:
Obični, utoreni i ilačeni crepovi moraju se na mestima na kojima naležu na ležišta, kao i na mestu na kome dejstvuje koncentrisana sila, prethodno snabdeti trakama. širine 30 mm: i debljine oko 5 mm od cementnog maltera (morta) ili gipsane (sadrenme) kaše; traku treba izraditi po celoj širini crepa, :
Kod žlebnjaka i utorenog slemenjaka treba. između crepa i valjkastih ležišta, odnosno sečiva, staviti trake od pljošteg čeličnog lima, širine 20 mm. debljine 3 mm.
1.66
1 SLI
7.83
1.84
1.9 "1.9
1.911 7.912 1.93
1.921
"1.922.
1.923
{[[*}5)
"1.931
Opterećivanje pri ispitivanju vrši se postepenim i ravnomernim povećanjem sile za 5 kg/sek. Prosečna nosivost crepa je ravna opterećenju pri slomu određenom kao aritmetička sredina odi 5 pojedinačnih rezultata. Pojedinačna, najmanja mosivost je najslabiji pojedinačni rezultat pri ispitivanju 5 ogleda.
Na traženje se nosivost crepova: ispituje i posle izvršenih opita na smrzavanje prema stavu 7.5
Otpornost na, udar
Crep se položi na valjikasta ležišta. analogna onim po tač. 7.611, (namenjenim: za ispitivanje nosivOsti), ali bez traka prema tač. 7.631 i 7.632. Sa visine 20 cm. spušta se na sredinu crepa železna kugla težine 500 grama. Visina se računa od težišta kugle. 5
Crep se pri padu kugle ne sme razbiti niti sme naprsnuti. U uverenju o ispitivanju treba navesti pojedinačno stanje posle ispitivanja.
Od 5 pojedinačnih ogleda mora odgovarati najmanje 4.
Dejstvo kreča,
S crepova se u toku 24 časa potapa: u vodi temperaitture 15" do 20% C.
Vodom: natopljeni crepovi stave se nasatice u autoklav ili drugi odgovarajući uređaj u kom se izlažu dejstvu zasićene pare pod pritiskom od 3 atm, u toku 3 časa.
Po završenom parenju crepovi ne smeju pokazivati znakove naprslosti i raspadanja, niti drugih oštećenja. U uverenju treba navesti pojedinačno stanje posle ispitivanja.
Merodavan je povoljan rezultat od! 5 ogleda.
Đejstvo soli
Ispitivanje po ovom. stavu odnosi se na soli koje se u vodi rastvaraju. Ispituje se:
sklonost ka rascvetavanju na površini (eflorescencija). količina sulfata, radi ocenjivanja stepena štetnosti soli.
Sklonost ka, rasevetavanju na plovršini ispituje se na 6 polovičnih crepova dobijenih razbijanjem celih crepova.
Na polovične crepove, prema prednjoj tač., oslonjene na krajevima, zakituje se obrnuto postaVljena boca ili staklena cev sa destiliranom. VOdom. Ostavlja se da crep upije vodu do pune zasićenosti. Zasićeni crepovi suše se pri sobnoj temperaturi i osmatraju u toku 7 dana. Rastvorene soli izbijaju, unekoliko, na površinu gde se kristališu. Kao kriteriji za sklonost. ka rascvetavanju služi ocena o tome u kojoji se meri pokazalo izbijanje soli i da li ovo utiče na estetski izgled crepova. Količina sulfata,
Ovo ispitivanje vrši se samo u slučaju kada je postupkom prema st. 7.92, ili inače, dokazano da se u materijalu crepa nalaze soli koje se u, vodi rastvaraju. Cilj je ovog ispitivanja da se utvrdi količina sulfata (magnezijevih, kalijevih, kalcijevih ili natrijevih) kao glavnih pretstavnika soli štetnog dejstva.
Izdrobljeni i istucami parčići raznih crepova u količini oko 500 g, proseju se ma situ od 64 otvora/cm?. 200 g prosejanog materijala prelije se sa 2 1 destilirane vode i pri povremenom mešanju isparava se na vodenom: kupatilu, 8 časova. Posle hlađenja dodaje se voda do količine 3 1 i sve se izlaže taloženju. Piltriranjem se izdvoji 1450, cm? jasne tečnosti koja se u porculanskoj šolji ispa– rava na vodenom kupatilu do suvog ostatka. Suvi ostatak se suši u sušnici na temperaturi 105%C, hladi u eksikatoru i težinski izmeri, i izrazi na