JUS standardizacija
–
ŠTANDARDIZACIJA
o H=
17.95
8.2
8.43
8.44
8.45
9.2
1/
adekvatni deo ispitanog materijala. Ovaj ostatak pretstavlja soli rastvorene u vodi. Priroda i količina pojedinih soli utvrđuje se kvalitativnom i kvanititativnom hemiskom analizom. Od: interesa su, naročito, sulfati prema tač. 7.95.
Štetno (razarajuće) dejstvo sulfata nastupa pri količini većoj od 2%o. Pri sadržini sulfata većoj od 0,8%o postoji sklonost ka rasevetavamju: na DOvršini. Ispitivanja prema st. 7.923 i 7.98 treba, posebno zahtevati i to samo kada za ovo ima osnova.
Uslovi za isporuku i oštećenost erepa
Proizvođačka omaka obavezna je za svaki standardni crep. Oznaka mora: biti čitka; dubina utisnute oznake ne sme preći 2 mm. Kod tlačenoS (presovanog) crepa oznaka se uftiskuje na donjoj površini, a kod ostalih vrsta može biti i sa gornmje strane.
Način pakovamja. Crepovi se pri železničkom ili drugom: kolskom transportu moraju pakovati u horizontalnim redovima, zajedmo, nasatice, potpuno uspravno li u pravcu kretanja kola, pri čeranu. se redovi uz čeone strane kola. moraju dobro zaglaviti slamom, rogozom, kukuruzovinom: i sl. Redovi se predvajaju slamom, letvicama. ili drugim podesnim materijalom, izuzev kod običnog crepa. gde to nije obavezmo.
Wwzimamje uzoraka u cilju kontrole kvaliteta materijala vrše sporazummo organi isporučioca i naručioca prema tač. 7.1.
Oštećemost crepova namenjenih za pokrivanje rovova može biti u sledećim granicama:
na utorima, nosovima i na površinama koje pri pokrivanju nisu preklopljene, ne smeju postojati ma kakve pukotine niti druga oštećenja; oštećenja na uglovima, pokrivena preklopom, ne smeju kod običnog i utorenog crepa, žlebnjaka i utorenog slemenjaka, preći 4 cm? s time da dužina oštećenog mesta, na dužoji ivici (bridu) obiČčnog i utorenog crepa, ne sme biti veća od 1 cm; kod žlebnjaka i utorenog slemenjaka ovo važi bilo za uzdužni, bilo za poprečni rub;
običan crep, žlebnjak i utoreni slemenjak mogu imati na površini obuhvaćenoj preklopom' jednu pukotinu najveće dužine 30 mm;
kod tlačenog crepa dozvoljena su, sa duže strane, manja oštećenja ako su ograničena na spoljni rub donjeg utora;
Za pokrivanje krova ne sme se upotrebiti više od 20% crepova odnosno slemenjaka oštećenih u granicama odredđaba po st. 8.4.
Prelazne odredbe |
Do kraja 1957 god. smatraće se standardnim. crepom i onaj tlačeni crep i utoreni slemenjak koji ne zadovoljava odredbe o dimenzijama prema tač. 4.1, 4.91 i 6.1, ako. po ostalim osobinama i karakteristikama zadovoljava ovaj standard.
Do kraja 1957 god. smaitraće se standardnim; crepom običan crep ručne proizvodnje koji ne zadovoljava odredbee o dimenzijama prema tač. 2.1 i 2.2, ako po ostalim! osobinama zadovoljava. ovaj standard.
UPUTSTVO O NAČINU POKRIVANJA KROVOVA
Dvostruko pokrivamje običnim crepom. Najmanji nagib (priklon) krova je 33% što približno, za pojedine površine krova, odgovara odno-
2/
3/
su — visina: raspon — 1 :1,5 ili. zaokruženo 657. Pri određivanju magiba krova treba voditi računa, o mesnim klimatskim prilikama.
Letve preseka 33/48 ili 28/48 prikivaju se po 6 na 1 m* kose površine krova, t.j. međusobni razmak od osi do osi letve izmosi približno 15 16,5 cm. (sl. 7). Razmak letava, takođe zavisi od mesnih: prilika.
SILU
Na svakoj ietvi visi po jedan red crepova, a uza strehu i sleme po dva reda; crepovi se polažu sa naizmenično postavljenim sastavcima (reškama). Pokrivanje utorenim crepom,
Najmanji nagib krova je isti kao za obični crep. T.etve preseka 33/48 prikivaju se po tri na 1 m“ kose površine krova, tj. međusobni razmak od osi do osi letve iznosi 33145 cm (sl. 8). Na svakoj letvi visi po jedan red crepova koji se polaže sa naizmenično ili besprekidmo postavljenim sastaVcima, što zavisi od profila crepa.
SLS
Pokrivanje tlačenim crepom
Najmanji nagib krova je 29 do 279, zavisno od klimatskih prilika i obrade crepa. Za pojedine površine krova nagib približno odgovara odnosu visina :raspon=1:2,5 do 1:2 ili 40% do 50%. Teetve preseka 33/48 mm prikivaju se jednako kao i za utoreni crep.
Na svakoj letvi visi po jedan red crepova sa sastavcima postavljenim bez prekida (sl. 9).