JUS standardizacija
278 - | : | STANDARDIZACIJA
Izolator se podvrgava opterećemju ma istezanje čija je vrednost ravna 50% označemog ojpterećemja elektro-miehamičkog razaramja. To opterećenje se povećava postepemo sa oko 20% od označenog opterećemja elektro-mehaničkog razaranja na minut dok se ne postigne proboj. ili prelom.
Proboj ili prelom izolatora me treba da nastupi pre no što opterećenje kome je izolator izložem dostigne označemu vredmost. )
Alko jedam ili više izolatora ne zadovolje ova ispitivanja, pristupa se ponovnom: ispitivanju: pod uslovima predviđenim: u tač. 5.10.
5.6 Ispitivanje mehamičkog preloma.
Elementi lanca sa podvrgavaju mehaničkom naprezanju ma istezanje čija je vrednost ravma polovini ozmačenog preikdidnog opterećemja. To naprezanje se primenjuje ma. metalne delove za spajanje i poveĆava se svakog mimuta za oko 20% od označenog mehaničkog prekidmog opterećenja sve dok ne mastupi prelom. Krutfi izolatori se zalivanjem pričvršćuju na mosa čima čije dimenzije i materijal treba da budu takvi, da mogu bez osete deformacije izdržati map rezanje kojima će biti izloženi u toku: ovog ispitivanja. Kada se mosač dobro učvrsti, izolator se podVTIgava naprezamju čija je vredmost jednaka polovimi' osma– . Čenog prekidnog opterećenja. Naprezamja se Vrše mormalno ma osu izolatora a u ravni vrata i to po-
moću čeličnog užeta sa dvogubomi omčom; staVljenom na vrat. Naprezanje se povećava svakog minuta sa olco. 20% wd označemog mihamičkog prekidnog opterećemja sve do preloma. Prelom: izolatora ne treba da mastupi pre mo što opterećenje me dostigne označemu vredmost mehamičloogi prekidmog opterećemija. l Alko jedam ili više izolatora ne zadovolje ovo ispitivanje pristupa se ponmbvnom: ispitivanju prema odredbama: tač. 5.10. | š
B.7 Jspitivanje proboja. Elementi lanca ili kruti izolatori podvrgavaju se ispitivanju proboja pri imdustriskoj iučestamosti, opisanom pod a).
Primedba. — Poželjno je da se dobiju podaci o mačinu vršenja nadmapomskog udarnog. ispitivanja na vazduhu da bi se mjime zamehilo ispitivanje proboja sa imdustriskom: učestalošću. Takvo ispitivanje | · je opisano pod b) i može se zamenili ispitivanjem pod a) po sporazumu između proizvođača i korisnika. Ispitivamje wdarmog proboja u ulju je u proučavamjaua, | a) — Ispitivanje proboja industriskom liučestamošću. Izolatori prethodmo očišćeni i osušeni potope se : potpumo u: jedam sud mapumjem podesnim dielek:trikom, koji ma izolatoru sprečava površinska pražnijemja. Alo je sudi metalam, njegove dimenzije treba da budu takve da najkraće odstojanje neke tačke izolatora od zidova sudi, Dude majmamje ravno 1,5 puta: prečnik najvećeg zvona. Ispitami mapom se primemjuje: · — Za elemente lamca.:: između metalnih. delova za spajanje izolatora, — za Kkrute izolatore: između mosača, istog tipa kao nosač predviđem. za mormalam rad, zalivenos u porcelanu i provodnika pričvršćenog na vrat izolatora pomoću podesne ogrlice. i Pri potapanju u ditelektrik, treba izbegavati obrazovanje vazdušnih džepova pod zvonom: izolatora. Nampom se podiže brzo do označenog minutnog ispitnog mapona inmdustriske učestanosti ma, suvo. Zatim se napon povećava postepeno za: oko 1000 volta u sekumdi do proboja. Probojni mapom me treba da bude miži od ozsmačemog probojnog napoma. Alko jedam ili više izolatora mne zadovolje ova ispitivamja, pristupa se ponovnom jspitivamju, prema odredbama; tač. 5.10. b) — Nadnaponsko udarno ispitivanje na vazduhu. Izolatori se ispituju po slovima označemim "u tač. 4.2. 3 : Udarni generator se reguliše bez priključnog izolatora tako da proizvodi talas pozitivnog napona ~ ozmačemopgj čela a čija je vršna vrednost jedmaka označenom nadmamomu. Izolator se tada prikliuči tako regulisanom gemeratoru i izloži 20 puta udarima napona. Treba : preduzeti sve potrebne mere da čela primenjenih maponskih talasa budu praktično bez oscilacija. 'U toku ovog ispitivanja ma igolatorima sme mastubpiti proboj. ___Ako jedam ili više izolatora: me zadovolje ovo ispitivamje ono se ponavlja po odredibama tač. 5.10.
5.8 Ispitivanje šumljikavosti Komiadi slomljenog porcelanskog izolatora potope se u 1% alkoholni rastvor fulksima (1 wi fulksima u 100 8 denatumrisamog alto hola), pa se rastvor izloži pritisku od majmanje 150 ikg/cm*? talkko dugo da proizvodi pritiska u kg/cm” i vremena trajamja u časovima me bude mamji od 1800. Zatim: se komadi, izvade iz rastvora, operu, osuše i prelome. Na površinama preloma ne treba da se polkaže mikakvo prodiramje boje.
Alco komadi jedmog ili više izolatora ne zadovoljavaju ovo ispitivanje pristupa se ponovnom: ispitivanju po odredbama: tač. 5.10. i
5.9 Proveravanje kalvoće galvanigacije. Metalme galvanizovame delove izolatora treba osloboditi masnoća potapanjem u benzol (CsHuy) ili meki drugi pogo dam rastvarač, izbrisati ih čistom: melkanom krpom: potopiti u 2% rastvor sumporne kiselme za vreme od 15 sekumdi, zatim brižljivo isprati u tekućoj vodi i najzad ponovmo izbrisati čistom mekanom iimpom.
Ovi mutalni delovi se zatim potope četiri puta po 1 minut u neutralan i filtriranm rastvor kuprisulfata gustime 1170—0,010 ma 20%.
Treba se postarati da tempemnatura kulprigulfata u tolku ispitivamja me padne ispod 18'C i da ne pređe iznad 929%C i da se rastvor me meša! za vreme: le žanja delova.
Rastvor kupri-sulfata dobija se rastvaranjem oko 35 grama Kristalnog sulfata bakra (CuSOyx 5H:O) u 100 cm? destilovame vode. Neutralisanje rastvora postiže se dodavanjem oko.l1 gr po litru karbonata, kupri hidroksida ili crmog Wuvpri oksida.
Zapremima rastvora treba da bude mnajmamje 86. cm? za svaki cm? galvanizovane površine. . Najmanje odstojanje između kog bilo dela ispitnog komada i zidova suda me treba da bude mamja od 2,5 cm.
|