JUS standardizacija
o O a O O EA aca " STANDARDIZACIJA L Or
i (DiGGO u NJ U LIUIJUG "T|"U}}"L{TTF__C_________ aa
9
|] 5.
rary pre kara Dub i ewe ma JV - rMZMrROOi u .NRE" PU er OyTma ra NR aueaKae—
era: [1] e]
arm rrPnrGYr-a;-rOICrTrK-1 a IZI NAEK izM ea IC M: iri CO U ime rasti eee & TIK ari r |) O —
O —
6.23
6.31
ODU UURJANIJNUJI1T"11uU~1~11"J"—__—_-—-_– ZOO o O
6.32
Uwzimanje uzoraka -
Uzorke uzimaju lica koja je odredio nadležan (tač. 6.2) higijemski institut i to ma mestu! proizvodmije. Broj uzoraka za ispitivanje uzima se prema broju isporučemih rukavica. i to: — od količine do 100 komada najmanje 2. kom.
od 100 do 500 7: 4 kom. od 500 do 1000 3 6 kom. Ze, svaku dalju 1000 komada ili : započetu 1000 kom. uzima se još po 9) kom,
Uzeti uzorci podele se u dve jedmake količine koje se upakuju u papirme kese, vežu kanapom za koji su pričvršćemi kartoni sa ozakama i zapečate pečatom prodavca i kontrolmog organa.
Pečaćenje mora da bude izvršeno na način koji ,
isključuje mogućnost skidamja kamapa sa kese a da se ne povredi pečat i pakovanje.
Karton sa oznakom: mora. da sadrži sledeće podatke: — naziv (vrsta i ip) proizvoda,
— datum uzimanja uzoraka,
— Dmotpise lica koja su uzimala uzorke.
O ugzimamju uzoraka sastavlja se zapisnik u dva:
primerka: zapisnik potpisuju lica koja su uzimala uzorke. Jedam. primerak zapisnika i uzorka uzima: nadležam higijenski institut radi ispitivanja, a drugi primerak zapisnika ji uzorka zadržava proizvođač do. GODIJan ja rezultata o proverava= nju Mcvliteta.
Uzorci koje čuva: proizvođač služe za ekspertizu u slučaju spora.
Amalizu u slučaju spora vrši laboratorija koju. sporazummo izaberu obe strame.
Proveravanje kvaliteta ~
Da kvalitet rukavica: OPOVO propisima jugoslovenskog, standarda garantuje proizvođač stavljanjem na rukavicu oznake JUS G.D1.001.
Higijenski imstitut sa teritorije proizvođača ili koja druga ovlašćena institucija. vrši povremenu kontrolu rukavica prema odredbama tač. 5 i 6 ovog stamdarda.
U zavisnosti od namene, rukavica mora da izdrži sledeće ispitivamje:
Rukavice otporne na: iiselime:
Uzorak se potopi u 15% rastvor sumporne kiseline d ostavi da stoji 48 časova na temperaturi od 24 —5"C. Posle toga vremena: uzorak se .dobro ispere i osuši, Zatezna čvrstoća, uzorka posle ovog postupka ne sme da bude mamja od 70 kg/cm?.
Rukavice otporne na alkalije:
Isti postupak kao pod: 6.31, samo se za ispitiva–
nje upotrebi 20% rastvor natrijum: hidroksida.
Rukavice otporne ma sredstva: za čišćenje: Uzorak se drži 48 časova u vodi temperature 80" a. zatim 5. mm u hladnoj. vodi. Zatezna ČVrTstoća, uzorka posle ovog postupka mne sme da bude mamja od 70 kg/cm?P.
Rukavice olporne ma eter: otpornost ma bušenje ne sme da. bude umanjena za više od 25% od propisane pošto je uzorak stajao 24 sata u n-amileteru — CHa/CH?2/4.0 (CH»4CHs, tačke
ključanja 190", d ?04,0.744, temperature 24! —
uruio are ar ra KI KULI az LR e u e III ua mez Om e a iCr O a ara Oi rama IRI
6.35
5'C, a zatim ispram i osušen ma vazduhu sobne temiperature.
Rubkavice OLGaa i na alkohol: kao pod tač. 6.34 samo se za potapanje upotrebi m-butilalkohol, spec. itež. oko 0.812 na 200C.
Određivanje zatezne čvrstoće pre veštačkog starenja. i
Od gotovog: proizvoda uzimaju. se uzdužni i poprečni uzorci nožem: (stancom), oblika i dimenzije prema: slici 3.
20 mm
6.32
6.33
6.34
'6.35
6.4
6.41
Uzorci se uzimaju jedmim udarcem ma kalup ili jedmim pritiskom prese; guma može da se ovlaži vodom ili rastvorom sapuma i treba da bude postavljena na kartonsku, kožnu li gumenu podlogu koja se malazi ma: mekoj tvrdoj" krufoj površini. Debljima onog dela epruvete koji podleže ispitivanju (20 mm) ne sme mi ma jedmom delu da ofstupi za više od — 20% .od: sredmje debljine. Na epruveti ne smeju da se malaze nepravilna dili oštećena mesta.
Kpruveta mora da stoji 12 časova. ma temperaturi 200 — 90C meposredmo pred merenje, obeležavamje i ispitivanje i za sve fo vreme mora da bude zaštićema od svetlosti.
Limija razdaljine ab mora da leži upravno ma limiju koja prolazi kroz sredimu dužine epruvete i obeležava se mneizbrisivim mastilom koje ne šteti gumu. Razdaljina između a b meri se sa tačnošću! od 0.5 mm.
Debljina epruvete meri se na nekoliko mesta koja se nalaze između tačaka a i b pomoću! mii= Kkrometra sa podescima od 0,05 mm, a čije podnožje vrši pritisak ma gumu) odi 200 B/cm?.
Sirina epruvete.meri se ma zadnjoj strami, t.j. na suprotnoj strani od one u koju ulazi šablon, do tačnosti od 00,1 mm.
Za izračunavanje poprečnog preseka, upotrebljavaju se prosečna debljima i širima.
Ispitivanje jačine kidamja vrši se na dinmamometru brzinom od 45 do 51 cm na minut, pri temperaturi ispitivanja od 20 — 20C.
Svaka epruveta koja se jskida vam linije a i b me uzima se U obzir.
Zatezna čvrstoća se izračumava wdeljenjem prosečne veličine opterećenja u momentu kidanja, srednjom vrednošću origimalnog poprečnog preselkia.. Određivanje zatezne čvrstoće posle veštačkog starenja.
Uzorci pripremljeni kao. .pod tač. 6.31 do 6.36 uključivo, stave se u. vazdušnu sušnicu čija temperaittura mora: za sve vreme zagrevaniia. da bude održavana na 70% -— 1"'C. Mora se obratiti pažnja da materijal koji je upotrebljen: za. obeležavanje ne šteti gumu za, vreme veštačkog sta– renja. Svi uzorci koji se malaze sušndci ne