JUS standardizacija
STANDARDIZAČIJA SOLJA) - 33
DK 389.171 JUS A.A0.010 -
STANDARDNE DUŽINSKE MERE od 0,01 do 500 mm
Predlog br. 1560
a ____L__LDL____L_oo0______LL_ LL O O II GG EE
Krajnji rok za dostavljanje primedbi: 1 maj 1956
mera treba prvenstvemo koristiti masno štampane vredmosti redova: stanmdardmih brojeva. Tek alo to razlozi tehničke prirode nužno zahtevaju, mogu se koristiti podešene vrednosti, štampane tankim brojkama u tabeli. -
Da bi se vredmosti iz tabele s razumevanjem koristile, potrebno je temeljno poznavamje objašnjenja' i smernica iz standarda JUS A.A0.001 i JUS A.A0.00%.
1 Cilj standarda Standardme dužinske mere treba: naročito Drimenjivati ma priključne mere i na takve mere, . od kojih zavise druge veličine ili dimenzije alaOvaj, standard izdaje se s ciljem, da se svima ta, a uopšte treba ih prvenstveno primenjivati onima koji rade ma stamdardizaciji, a jisit,O tako na prečnike i ma tolerisane mrerle. | projektamitima, komstruktorima: i svima drugim : zaimteresovanim. licima. stavili ma raspolaganje “3.2 UŽži izbor stanmdardmih mera. Za pojedine oblasti · izbor podesnih dužimskih mera ikojih se treba primene mogu se iz redova standardmih mera pridržavati da bi se izbegla proizvoljnost u ne- obrazovati naročito podešemil uži izborni redovi, sistematskom. određivanju dučžimskih: mera. Ni- kao napr. za prečnike krajeva osovima i Sl. a IO M O O a ere u 33. Prilikom: revigije postojećih standarda, ulcoliko A.A0.001, a famkim brojkama štampani brojevi ODU III ja) standardne mere, e odgovaraju podlešenim brojevima wu istom stan- a nastojati da se OE svakako primene, ako dardu. Stamdardme mere pO ovom. stamdardu TOSE OZ IJTUTI TIP POJEO | OGI 1O BU UUU treba koristiti svugde, gde treba da se odrede o OI 01000 VO DZ) IVACIU IE SC OT bilo pojedinačne mere, ili njihovi celi nizovi i OC SC Dora SVO ai Tai o. obavenam a „OJ o fo, bilo po slobodmom: izboru, bilo ma bazi pro- eventualno proističu iz postojećih. drugih još neračuna, alo se ozbiljni razlozi tome ne suprot- revidovanih. standarda u kojima misu primenjeODO DNN GO IS O Oe ON OTO PO COOL ne standardme mere (napr. standardi za navoj). stiže se, pre svega, svođenje broja upotrebljenih · 34 Standardne dužinske mere treba primenjivati · mera na jedam celishodam: minimum, i usledi to- na mere u obrađenom:. stanju. Uloliko mere u . Ba sniženje broja potrebnih merila, alata, stega · nmeobrađenom: stanju: koje se dobiju dodavanjem i sL, a zatim geometriska sličnost raznih veli- dodatka ma mwobradu budu bliske stamdardmim čina istoga proizvoda i lakše rešavanje svih kon- merama, treba ove koristiti. Ako to me bude struktorskih. zadataka koji otuda proističu. Broj- slučaj, treba koristiti druge standardme brojeve čame vrednosti u, ovom: standardu wu potpumosti iz JUS A.A0O.O01 (izvedemi i izuzetni redovi), a odgovaraju vrednostima u tabeli koja čini, aneks koji nisu obuhvaćeni ovim standardom. četvrtog predprojekta ISO-preporuke za linear- a i me nazivne mere elemenata u mašimskim slklo~ 3.5 Zavisne mere. Kod mnogih predmeta mostoji: povima (dokumenat ISO/TC 19 (Secrćtariat-53) mogućnost .da se samo neke mere slobodno od106 od avigusta 1954 god. rede (odaberu), a druge mere nužno iz njih proističu, kao zbirovi, razlike, mere uslovljene ge> Viđi t ay . ometriskim oblikom. i sl. U takvim slučajevima, · idi tabelu na, sledećoj strani po pravilu, ne postoji mogućnost da sve mere budu stamdardme mere, jer zbir odm. razlika. 3 Smernice za primenu standardnih dužin- standardnih. brojeva, po pravilu, nisu standardni skih mera : brojevi, a takođe sle, po pravilu, ne dobijaju standardmi brojevi mi mnogim drugim račumsicim JL Opšte smernice. Prilikom određivanja dužimskih operacijama ikoje izražavaju. međusobnu. gleo-
metrisku zavisnost pojedinih mera. U takvim slučajevima treba ceniti koje mere treba celishodmo da budu stamdardni brojevi. Napr. kodi cevi treba ceniti da li to treba da bude spoljmi š unutarnji prečnik, ili spoljni prečnik i debljine zida ili unutrašnji prečnik i debljine zida. Poželjno je da prvenstveno nazivme mere budu standardme mere (napr. nazivni prečnik kod zupčamika, umutarnja dužina od klinastog, remenja i sl.).