JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA.

'U predlogu standarda je predviđem i uslov za boju ulja, kako bi se obezbedio visoki stepen rafinerije.

Uslovljeno je, takođe, da rafinati ne smeju sadržati kiseline i baze rastvorne u vodi, koje mogu za-

ostati kao posledica nepotpune neutralizacije, odnosno

pranja ulja posle rafinmacije, a koje deluje veoma korozivmo na metalne poviršine.

Kod destilata osovinskih milja i cilimdarskog za zasićenu paru dozvoljen je sadržaj vode do 0,17, pošto se ove minimalne količine vode teško izdvajaju iz destilata. Kod rafinata nije dozvoljen sadržaj vode, jer

ova ulja posle rafinacije moraju biti prana i sušena, a dobro rafinisana ulja ne wtvaraju teško razlučive emulziije. :

Sadržaj mehaničkih primesa kod ulja nije dozvoljen, jer one mogu izazvati veoma štetne posledice prilikom poedmuazivanja. Do donošenja jugoslovemskih standarda: za način uzimanja uzoraka i metode ispitivanja, predložeme su metode navedene u JUS B.H8.230, koje su primenjene u praksi u drugim zemljama, a i kod nas su već uobičajene i po našem mišljenju najpogodnije za naše mogućnosti: i prilike.

Inig. Borivoje Terzić

KORIŠĆENJE STANDARDOTEKE SKS

Već do ovog trenutka, standardoteka SKS raspolaže velikim brojem inostranih standarda, koji su rezultat razmene sa, nacionalnim organizacijama za, standardizaciju koje su takođe članice Međunarodne orga– nizacije za standardizaciju (ISO).

Uporedo sa prijemom tih inostranih standarda, raste i interes naših ustanova i preduzeća, za te strane standarde, koji ih u sve većoj meri koriste za razne svoje potrebe.

Međutim, da, bi korišćenje tih inostranih standarda bilo olakšano našim imteresentima, SKS redovno objavljuje u biltenu »Standardizacija« pregled važnijih inostranih standarda. Pored toga, SKS je preduzela i

hitne mere, da se rađ oko registrovanja i kartoniranja, kao i prevođenje osnovnih podataka svih stranih standarda dovršii čim pre.

No da bi redoviti poslovi standardoteke mogli biti obavljženi bez ometanja, nužno je da, i vreme posetilaca u njoj bude ograničeno, pa, iz tog razloga upozoravamo na sledeće:

— za sve interesente sa teritorije grada Bjsograda i njegove neposredne okolice, rezervisan je pristup Uu standardoteku svakog dana, od 11 do 13,30 časova;

— svima, interesenftima, iz, unutrašnjosit, pristup U standardoteku dozvoljen je svakog dana bez razlike

1 u svako doba dana od 7 do i4 časova.

DISKUSIJA O PREDLOZIMA JUGOSLOVENSKIH STANDARDA

Predlozi jugoslovenskih standarda, objavljeni u ovom broju biltena, »Standardizacija«, stavlieni su na ovaj način na javnu diskusiju u cilju iznalaženja, najpovoljnijih rešenja i usvajanja opravdanih primedaba.

Svaki pojedini interesent (organizacija, ustanova, preduzeće i stručnjak) ima, na ovaj način mogućnost da, aktivno učestvuje u izradi definitivnih jugoslovenskih stamdarda stavljanjem svojih primedaba,. prig0ovora, saveta i sl. S

Ali, da bi se ova javna diskusija mogla obaviti bez suvišnog odugovlačenja, neophodno je da svaki interesent dostavi svoje primedbe, mišljenja i sl. u

roku koji je naznačen u začelju svakog pojedinog predđ-

–~ – –

loga. Primedbe koje prispeju po isteku toga roka, Savezna komisija za standardizaciju neće moći da uzme u obzir i neće ih smatrati obaveznim.

Sve primedbe, mišljenja, prigovore i sl. treba, slati na adresu: Savezna komisija za standardizaciju Beograd, Admirala Geprata br. 16 — pošt. fah 933.

. Ukoliko u pojedinim brojevima biltena »Standardizacija« budu objavljene samo anotacije pojedinih

Tredloga, standarda, što se čini kad je u pitanju samo

manji broj interesenata, u tom slučaju interesenti mogu da zahtevaju da im se dostavi ceo tekst predloga koji ih interesuje.