JUS standardizacija
.
OON
|]
Predlog br. 1779
|V Aaa ~
JEDINSTVENI MODULARNI SISTEM U ZGRADARST VU
(Modul i princip toleramcije)
Krajnji rok za dostavljanje primedbi: 1 avgust 1956
Da bi se u zgradarstvu stvorila! osnova za tbipizaciju ij stamdardizaciju, i time ubrzao, proces imdustriske prefabrijkacije građevinskih: elemenaita i primene montažnih načina građenja, te tako postiigilo ubrzamie i pojevtinjemnie izgradnje, uvodi se jedimstveni modularni: sistem.
Jedimstveni modularni sistem u zgradarstbvu čine pravila za međusobno usklađivanje mera prostorno — površinskih. i konstrulktivnih: „delova zgrada, kao i mera građevimskih: elemenata i uređaja na bazi jedme zajedmičke mere ili mio dula koji izmmosi 10 cm (1 cdm).
U prostorno-površimske delove zgrada spadaju: pojedino odeljenje (prostorija, sprat zgrade, stepenišmi prosto i tsl. U Rkomstrujktivme delove zgrada spadaju: zidovi, međuspratne konstrukcije, kralkkovi stepeništa, prozorski. i vrafni: otvori zgrada, itd. :
'U ciljui smamjemja broja raznih: (prefabrikovanih:) građevinskih elemenata i materijjalla, a time smanjemja cema istih. za, pojedime vrste zgrada, koje se izvode masovno (stambene zgrade, neke vrste školskih i zdravstvemih zgrada i tsl.), mogu se posebnim stamdardom: ili; preporukom ustanovili i višestruki iznosi decimetara kao osnovmi moduuli za pojedine vrste takvih zgrada. Na taj mačim mastaju muodularne mreže sa različitim, dimemzijama otviora: (okama).
Da bi prefabrikovami miterijali mogli da se ugrađujiu! bez otpadalka: i doiterivamja: ma, licu mesta, umapred se utvrđuju veličima: razmaka i njegov položaj, kao i gramice toleramcije u odnosu na nominalne kote, po određenom: sistemu. Veličina, razmaka, utvrđuje se prilikom idonošenja standarda i preporuka.
Za: određivanje položaja razmaka: i tolerancija u principu se kao baza uzimaju grubi radovi, što značaj da se nominalna, kota nekog otvora: il elementa, koji se u ovaj postavlja, podudara sa najmanjom dopuštenom merom otvora. Razmaik se reguliše primenom: mamje ili! veće dimenzije samog elememta.
U standardima i preporukama ima se primeniti sledeća termimiologilja.
Baza — kod elemenaita koji se dopumjujju (npr: prozor i otvor) naziva se bazom ona partija, od koje se polazi prilikom! određivanja druge partije u zavisnosti od preipostavljenog: razmaika..
Maksimalna mera — majveća dopuštena mera otvora, ili gotovog elementa. |
DK 624.032 JUS U.A9.001
Minimalna mera — majmamja dopuštena mera. otvora jli gotovog elementa.
Nominalna kota — mera ikojom se stvarno obe-
ležava neka dimenzija. m
Razmak — razlika imeđu maksimalne mere
.· elementa i mimimalme mlere otvora u Koji se
'elemenit: ugrađuije.
Toleramcija — 3imifterval između maksimalne i minim:alme mere.
moksimalna mera otvora
minimalna mera otvora
1/2 rozmaka
/2 razmoka _
||- nominolna kota _
'U poglediu primene mlođula za: međusobno uskla đivanie mera. važi kao osnovno praviillo da. svaka nomimalma kota, koja proizilazi iz ugrađivanja građevinskih elememaitaj i uređaja. u delove zgrade, odnosno u druge elemente, mora biti modularma; ostale mere mogu se slobodno birati.
Posebna pravila, zasnovana ma ovom: opštem pravilu, sadržama su u preporukama i standardima, zal pojedine materijale, delove miređalia, Kkonstruiktivne sklopove itdi, kao i u opštem: upultstvu za projektovanje ı, modularnoj mreži.
S obzirom ma to da se imdustrija građevinskog) materijala! i elemenata uređaja može tek postepeno preorijemtisati ma jedimstveni muodularni: sistem, treba kod određivamja nmomimnalnih, mera otvora, odnmosmo razmajka i tolerancija, uvaža-
. Vai i omu toleramoiju koja se nameće u vezi sa
nemodullarnim dimenzijama materijala koji se još proizvode (npr.: opel). Detaljna pravila za prelazni period daće se u odgovarajućim standardimij it: preporukamia.
Projektovanje ma osnovu pravougaome miodlularme prostorne mieže (rastera) sa llličimom. otvora (okama) od 1 ili više modula (tač. 2) obavezno ije za sve zgrade koje se izgrađuju iz kredita ili zajmova iz društvenih fondova.
165