JUS standardizacija

==

STANDARDIZAČIJA

Proveravanje zatezanjem:

Proveravanje se sastoji u Kkidanju jedme epruvete sa mpoltrebnim oznakama madi određivanja raznih dole mavedenih veličima:.

Epruveta se sastoji iz jedmog pravog i:omada žice tolike dužine da između čeljusti mašine za kidamje bude majmamje 250 mm: razmaliza. 'Krajevi epruvete se uklješte u čeljusti mašine, koje treba da su mačinjene tako, da se Žica ne kida, redovno u njima, niti u. neposrednoj blizini. Razmak imeđu oznaka za proveravamje zatezamjem uzima se:

IT. — 200 mm

Radi lakšeg merenja izduženja stavljaju se na epruveti pre mproveravamja oznake ma međusobnom ofstojam;ju. il . Te oznake treba stavili sa potrebnom predostrožnošću da ne utiču na rezultat proveravamja. Posle proveravamja Komadii prekimute epruvete spoje se tako da im ose budu u istoj limiji, pa se potom: meri. razdaljima, između dveju oznaka sa jedme i druge strane mesta prekida, koja je pre Wuudamja bila L. Međutim ako mije drukčije označeno u Dporudžbini, mogu se meriti posebno razdaljime između svalkke oznake i mesta prekida, pa potom sabrati,

U principu to merenje važi samo onđa ako je razdaljina prekimutog preseka od jedme, koje bilo, ozmake majmamje ravna jednoj četvrtini razdaljine između oznaka: posle kdidamja. Merenje ostaje ipak u važnosti ma koji da je položaj prekinutog preseka, kada je izmeremo izduženje u propisanim granicama.

Brzina ispitivanja je određena brzinom izdužemja epruvete. Ona treba da je što je moguće više ujednačema i ne treba da, pređe u sekumdi više od 5% od slobodne dužine između čeljusti. Konvemcionalna gramica elastičnosti je najveće opterećemje izražemo u Wkilogramima: po milimetru kvadratnom, koje može da podnese jedna epruveta za vreme od 10 sekundi, a da ne pretrpi trajno izdužemje veće od 1/500 od početnog otstojanja između oznaka na epruveti.

Proveravanje naizmeničnim previjanjem

Proveravamje se sastoji w mprevjjsmju. rukom pravog komada žice od 200 mm dužime naizmenično ma obe strame vertikale za 90% tako da

CC I1:Z:mmDI Ko Ia ŠC Y VI, III: a a

ose oba kraja žice ostanu u istoj ravni.

Opit se vrši na mapravi za previjanje prikazanoj na slici br. 2. Jedam Kraj žice se stavi u napravu za previjanmje, a ma drugi kraj se navuče jedma cev Čiji) wnutrašnji prečnik odgovara prečnilkku žice. Gev treba da bude udaljena oko 20 mm od gornje ivice naprave. Prvo preVvijanje se vrši tako da glava profila žice bude igtegmnuta..

Pod jednim mprevijamjem smara se operacija, između dva uzastopna prolaska kroz vertikalu. Pri svakom. previjamju Žica treba na strami gsavijanja da dodirme celom svojom dužimom na-– pravu, a naročito u iblizimi: mesta! stezamja. Previljanje pmi kome se žica izlomila računa se samo wmda alo je mprelom mastupio prilikom: ispravljamja, Žice. -

Prilikom previjanja ne treba žica da se uvija. Brzina mprevijanja treba da bude, malsimum jedno mpreviljanje u sekumdii.

4.4 | Proveravanje namofavanjem (neobavezno).

Proveravamnje se sastoji w nmamotavanmju komada prave Žice preko komada dovoljne dužime Žice istih dimenzija. Treba nmamuoiati! 6 mavojalka. žice tako da glava profila bude iznutra am mavojci da se dodiruju. Srednja brzina namotavanja treba da: bude muaijviše jedan obrt za 4 sekumde, Brzina treba da bude što je moguće više ujednačena da se me ibi epruveta osetnio zagrejala. Zatezna! sila treba da ostane ispod 1 kg. po mm?.

4.5 Proveravanje električke otpornosti.

Elektržčka »otpormosit prema: JUS... Presek epruvete se dobije deljenjemi: mase proizvodom iz dužine | gustoće metala, pri, čemau se računa da je gustoća 8,809 na temperaturi od 20"C. Masa se određuje sa približnom tačnošću od 0,01 sg na uzorku žice koji je služio za merenje wofpora ij čija je wdužima od oko 100 mm izmerema) sa mpribližmom: tačnošću od·0,0% mm. Zai bronzu se upotrebljavaju isti podaci kao i za žaremi balkar osim; tog izuzetka, Što se za koefiocijent promene otpora sa temmeraiturom, pri stalnoi masi i slobodnoj diletaciji, izmeren između dve wstezaljke čvrsto pritegne ma žicu, uzima 0,002 po stepenu Celzijusovom.

određuje se mueremjem

DISKUSIJA O PREDLOZIMA JUGOSLOVENSKIH STANDARDA

Predlozi jugoslovenskih. standarda, objavljeni u ovom broju biltena »Standardizacija«, stavljeni su n% ovaj način na javnu diskusiju u cilju iznalaženja, najDovoljnijih rešenja i usvajanja opravdanih primedabya.

Svaki pojedini interesent (organizacija, ustanova, preduzeće i stručnjak) ima na ovaj način mogućnost da, aktivno učestvuje u izradi definitivnih jugosloven= skih standarda, stavljanjem. svojih primeđaba, prigovora, saveta, i sl.

Ali, da bi se ova javna, diskusija mogla obav“iti bez suvišnog odugovlačenja, neophodno je da svaki interesent dostavi svoje primedbe , mišljenja i sl. u roku koji je naznačen u začelju svakog pojedinog pred-

loga. Primedbe koje prispeju po isteku toga roka, Savezna komisija za standardizaciju neće moći da uzme u obzir i neće ih smatrati obaveznim.

Sve primedbe, mišljenja, prigovore i sl. treba slati na adresu: Savezna komisija za standardizaciju Beograd, Admirala Geprata br. 16 — pošt. fah 933.

Ukoliko u pojedinim brojevima, biltena »Standardizacija« budu objavljene samo anotacije pojedinih predloga, standarda, što se čini kad je u pitanju samo manji broj interesenata, u tom slučaju interesenti mogu da zahtevaju da, im se dostavi ceo tekst predloga koji ih interesuje. |

305

ug a ai aa ai udi aa adda S aka a

o MA e aa aje ira Sare ki a a Ze jama reis 7—— ~