JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

327

OBRAZLOŽENJE PREDLOGA STANDARDA

| ZA LESONIT-PLOČE

Odmah posle Drugog svetskog rata i kod nas se otpočelo sa proizvodnjom lesonit ploča, te već sada ovaj artikal proizvode tri fabrike. Usled različite opreme ovih fabr.ka na tržištu se pojavljuju lesonit-ploče nejednakih dimenzija, proizvedene po različitim postupcima. Pošto ove ploče treba da udovolje svojoj nameni, ukazala se potreba za donošenjem standarda i za ovaj artikal. Radi toga potrebno je doneti opšti standard za lesonit-ploče. Uz izvesnu doradu i oplemenjivanje, mogu se dobiti lesonit-ploče za specifične svrhe, kao što su lakirane p-oče, perforirane ploče za stišavanjie buke itd. U vezi s tim biće potrebno da se donesu i pojedinačni standardi za lesonit-ploče, zavisno od njihove namene.

Velike količine drvnih otpadaka koji se dobijaju u Dreradi i obradi drveta, kao i potreba da se drvo štedi, dalo je potstreka da se i otpači drveta kor:sno prerade. Ti otpaci se dobijaju u šumskoj eksploataciji, u primarnoj preradi — u pilanarstvu, u proizvodnji šmerploča kao i u izradi finalnih proizvoda od drveta.

Količina otpadaka kojia se dobija u pilanskoj preradi iznosi 35 do 55%. šfo zavisi od vrste drveta, u proizvodnji šperploča 55 do 58% itd. U pro'zvodnji finalnih proizvodna procsnat otfnadaka je različit i zavisi od artikala, kojih ima veliki broi.

Najveće količine otpadaka su na pĐilanama kao primarnoi i naimasovnijoj preradi drveta. Ovih otpa– dak ima dve vrsfe:

a) sitni onaci — pilievina koja nastaje deistvom zuba pila i koja se uglavnom loži i tfme koristi za pogon Pnilana kao i za parenje i sušenje drveta, i

bi krupni otpaci — mporumci i odresci, koji čine Dretežni deo otpadaka, a koji su se fakođe do pre nekoliko godina ložili. Uklanjanje tih otpadaka iz pilana i njihov transport. pored osetnih troškova, pretstavliali su znatan problem za proizvođača.

Nakon dugogodišniih eksperimenata počela ie 1920 do 1993 g# industriska prerada drvnih ofpadaka u veštačke nloče u SAD. Vrlo brzo preneto je iskustvo u severnu Evropu. gde su prve fabrike postavliene n PFinekoj, a zatim u Švedskoj, pa kasnije u Nemačkoj itd.

Ovde se radi o pločama od drvnih vlakanaca, kod nas mazvanih Jesonit-ploče. Međutim, u poslednje vreme otpočelo se sa proizvodnjom još jedne vrste Veštačkih ploča — ploča iverica na bazi drvnih otpadaka, prerađenih u sitno iverje uz dodavanje znafn'h Eoličina veštačke smole. Osim toga. pilanski ofpaci četinjara. na i bukve, upotrebliavajiu se u novije doba za proizvodnju celuloze u nedostatku dovolinih količina celuloznog drveta kao sortimenata šumske eksploatacijie, Pro'zvodnia lesonit-nloča jznosila ja pred HMrajij Drugog svefskog rafa (no podacima organizacije PAO iz 1953 g.) u hiljadama tona godišnie:

1948 g 19053 g — Švedska 196 430 — Pinska 59 250 — Zapadna Nemačka 37 130 — Jugoslavija 26 5,4

Kod nas Dostoje tri fabrike lesonit-ploča: u Ilir-

4.100 t, čiji će i Pabrika »Sutjeska« u Foči ima nominalni kapacitet od 12.000 t, a postoji mogućnost da se kapacitet Doveća na 18.000 fona godišnje. Treća fabrika, »Bosanka« u Blažuju kod Sarajeva, ima kapacitet od 9000 tona godišnje. Prema tome, sadaŠnji kapacitet sve tri fabrike jie oko 95.000 tona, a za 1 do 2 godine faj kapacitet će iznositi oko 35.000 tona godišnje.

Prema našim mogućnostima predviđa se u perspektivi podizanje daljnjih kapaciteta do ukupne ko= ličine od oko 70.000 tona godišnje.

Lesonit ploče su našle ,u svetu veliku primenu i vrlo brzo su osvojile mnoga tržišta, naročito u industriski razvijenim zemliama. a FC Gcdišnja pcuirosnjs lesonii ploča po stanovniku izmosi:

— Svedska 20 kg — Finska 8 kg — Kanada 8 kg —Vel: Britanija 2,5 kg — Jugoslavija 0,5 kg (1955 g.)

Lesonit-ploče se proizvode, uglavnom, u dve vrste i to tvrde i porozne, ili izolacione ploče. Tvrde ploče se izrađuju još kao ekstra tvrde, što zavisi o nameni, odnosno sastavu hemikaliia i načina izrade.

Za izradu lesonit ploča postoji nekoliko postupaka koji se međusobno razlikuju po načinu razvlaknjavanja, formiranju ploča i unekol ko u toplinskoj obradi.

Tehnološki postupak sastoji se uglavnom u sledećem. a) Za tvrde ploče: drvni otpaci se prvo usitnja-

vaju u rezance oko 2 do 3 mm debljine i oko 20 do

50 mm dužine i širine. Ti rezanci se zatim zagrejavaju i melju u mlnovima, već prema postupku i pojedinoi fabrici, a zatim se rešetaju, s tim da se smopovi v!akanaca naknadno melju kako bi se dobio što povoliniji stepen meljave. Ovoj masi dodaju se potrebne hemikalije: stipsa, oleinska kiselina, parafin, veštačka smola i druge uz veliku količinu vode. Izmešana masa dovodi se na dugačko sito ili drugu vrstu sifa, gde se masa formira u fraku uz oduzimanje suvišne vode. Vlažna traka mase preseca se na dužine koje odgova– raju presi i odlazi u vruću hidrauličnu presu. U presi masa se osuši. dobija određenu debliinu i siai na jednoj površini bloče. Pošto ploče koje su izašle iz prese imaiu svega do 2% vlage. to se moraju klimatizirafi da dobiju 8 do 10% vlage. Klimatizirane ploče obrezuju se na rubovima na tačne mere i stavliaju u magacin.

b) Za izolacione (porozne) ploče: postupak do formiranja vlažne trake je gotovo isti kao i za tvrde ploče, a mokra traka ne ide u presu nego u sušaru sa kontinuiranim pomakom preko valiaka u više etaža.

Lesonit-ploče, dosad, maju veliku primemu. i sve se više iznalaze mogućnosti njihove upotrebe. Naprimer, tvrde lesonit ploče upofrebliavaju se za oblaga= nje zidova, u izradi montažnih kuća, za patos u pločama raznih kombinae'ia boja, za oblaganje drumskih i železničkih vozila, a lakirane ploče zamenjuju keramičke ploče. Maročite ploče sa reliefom daju izgled imitaciie kože itd.

Izolacione ploče služe za foplinsku i zvučnu iZzOlaciiu. Nafonliene sa emulzijom bitumena mogu se koristiti za namene gde ie uslovlien ofnov proliv uticaja vlage. Dodavaniem izvesnih hemikalija dobiiaju se ploče koje su otporne prema termitima.

Upotreba lesonit-ploča bila bi možda još veća kad bi im cena bila jeftnija. Razlog ovome je sa jedne strane skupa oprema za proizvodni Đroces, a s druge strane, veliki ufrošak pare i električne energije po jedinici proizvoda.

Međutim, naiveća korist od pnroizvodnie lesonitploča je u tome, šfo se za njihovu izradu koriste malo vredni pilanski otpaci koji su se dosada ložili/i Što se u lesonit pločama dobija materijal koji u mnogim slučajevima zamenjuje jelovu rezanu građu, deficitarnu kako kod nas, tako i u ostalom svetu.

Dalja prednost korišćenja lesonit-ploča je u tome što imaju odlična svojstva u pogledu otpornosti na Čvrstoću, savijanje itd. Nadalje, lesonit ploče dolaze na tržište u jednoličnom kvalitetu i u određenim dimenzijama, te se mogu odmah upotrebliavati, dok se rezana građa mora sortirati, sušiti, krojiti, rendisati i lepljenjem sastavliati da bi se dobile potrebne površine u proizvodnji nameštaja i sl.. a to iziskuje znatan utrošak mašinskog i ručnog radnog vremena, utroŠak pogonske energije, materijala itd.

Konačno, leson't ploče zamenjuju 5 do 6 puta veću količinu rezane građe ier lesonit ploča od 3.5 mm de_ bljine zamenjuje jelovu dasku 12 do 18 mm debljine, a u nekim slučajevima čak i deblju.