JUS standardizacija

Prihvaćen je predlog toleramcija za nazivne prečnike umutrašnjih i spoljašnjih prstenova radijalih ležaja, kojim su predviđene dve vrednosti dozvoljenih otstupanja: prve za proizvođača — radne granice, a druge za preuzimamje — koje uzimaju u obzir promene nastale starenjem. Usvojeno je traženje SSSR da se u napomeni precizira činjenica, da su radne tolerancije uže od tolerancija za preuzimanje.

Raspušten je potkomitet 2 za konusne valjkaste ležaje i zamenjen radnom grupom u kojoj ' su zastupljeni: Francuska, Italija, Švedska, Ujedinjena Kraljevina, SAD, SSSR, a sekretarijat preuzimaju SAD. ~

“ STANDARDIZACIJA

'xstanovljene su nove radme grupe: a) za instrumentne ležaje, b) za aviomske ležaje.

Rešeno je da se stavi na javnu diskusiju nacrt preporuke ISO za moć nošenja koji je izradila radna grupa 3.

Usvojeni su predlozi za širine upornih naslona cilindričnih valjkastih ležaja i predlozi za kućišta ležaja.

Primljen je na dalje proučavanje predlog za uprošćemo pretstavljanje kugličnih ležaja.

Prihvaćen je poziv Italije da,se iduće zasedanje održi u proleće 1958 godine u Napulju.

OBRAZLOŽENJE POVODOM STAVLJANJA NA JAVNU DISKUSIJU NOVIH PREDLOGA STANDARDA IZ OBLASTI ZUPČANIKA

Oktobra meseca 1954 god. obrazovana: je pri Saveznoj Komisiji za Standardizaciju stalna potkomisija za zupčanike, u sledećem sastavu:

— Grdinić ing. Gojko, pretstavnik Industrije motora, Rakovica; ii

— lisi ing. Otokar, pretstavnik tvornice »Prvomajska«, Zagreb;

— Matorkić ing. Dobrivoje, pretstavnik fabrike »21 maj«, Kneževac;

— Počivalšek tehm. Božo, pretstavnik Tovarne avtomobilov, Maribor;

— Radovanović ing. Radovan, pretstavnik fabrike »Ivo Lola Ribar«, Železnik;

— Veriga ing. Slobodan, pretstavnik Mašinskog fakulteta u Beogradu.

Radom potkomisije za zupčanike rukovodi u ime Savezne komisije za standardizaciju viši ind. tehbm. Nikolić Vidan, stručni sekretar za mašinske elemente i alat.

Kao svoj prvi zadatak, potkomisija: za zupčanike postavila je izradu predloga stamdarda koji bi obuhvatio! glavne definicije osmovnih pojmova kod zupčanika. Tako je nastao prvi 'predlog standarda JUS M.C1.001 — »Definicije pojmova, znaci i označavanje«, koji je dat na Javnu diskusiju juna 1955 godine. Kao osnova za izradu ovogč predloga standarda poslužili su nemački standardi DIN 868, 3960 i 3971, švajcarski

VSM 15 522 i 15 535, ruski standard OST/BKC -

8089, kao i predlozi preporuka ISO/TC 60. Posle diskusije koja je održana jJamuara

1956 u potkomisiji za zupčanike o primedbama dostavljenim od strane zainteresovanih preduzeća i ustanova. koje su učestvovale u javnoj diskusiji, kao i o principijemim primedbama pojedinih članova mpotkomisije, potkomisija je usvojila gledište da treba potražiti bolje rešenje i pri sastavljanju predloga opštih standarda iz oblasti zupčanika poći sasvim drugim putem. Prema ovoj postavci, celokupnu materiju koja se odnosi na defimicije pojmova kao i izračunavanje svih veličina i karakteristika kod zupčanika treba razraditi na naučnoj osnovi, nezaVisno od postojećih inostranih standarda.

Posmatrajući imostranme standarde koji se odnose na definicije pojmova kod zupčanika, dolazimo do zaključka da većina njih još uvek nosi. u sebi tragove ranijih shvatanja o zupčanicima: oni pretstavljaju, manje — više, odraz istoriskog razvoja teorije i prakse zupčanika. Mnogi principi imaju da zahvale samo tradiciji za svoj opstanak u tim standardima. No mi se u tom pogledu malazimo u daleko povoljnijem položaju, pošto kod nas još ne postoje tako jake tradicije da bi one postale prepreka donošenju standarda na potpuno novim principima, koji će razmatranje zupčanika postaviti odmahn na pravilnu osnovu.

Usvajajući ovakvo shvatanje, potkomisija za zupčanike primila je predloge standarda koje je izradio Ing. Slobodam Veriga, asistent Mašinskog fakulteta u. Beogradu, prodiskutovala ih i sada ih stavlja na javnu diskusiju.