JUS standardizacija

|| aa e.

STANDARDIZACIJA ji

i : ::

| < A alal R= O=Z—0:24—o——=—=

6.2

Na slici 1 i 2 prikazam je raspored elektroda koje se upotrebljavaju za probne komade u obliku ploče. Na slici 3 prikazan je presek tri elektrode primenjene na probni komad u obliku. cevi. Za merenje poprečnog otpora elektroda br. 1 je zaštićena elektroda, elektrode br. 3 su zaštitne elektrode, dok je elektroda br. 3 nezaštićena. Za suve materijale, gde su površinske struje neznatne, zaštitna elektroda može da se izostavi prilikom: merenja poprečnog otpora. Za merenje poprečnog otpora nije potrebno da elektrode imaju kružnu simetrniju kao što pokazujiu: slike 1 i 2, mada: se to preporučuje. Zaštićena elektroda (br. 1) može da bude kružna, ikvadratna ili pravougaona, dajući mogućnost lakog određivanja poprečnog otpora, ako se to želi. Prenik kružne elektrode, strana kvadratne dli kraća strana pravougaone elektrode treba da bude bar 4 puta veća od debljine probnog komada 1. Razmak g između: elektroda 1 i '2 treba da bude dste širine i ne treba da prekorači dvostruku debljinu probnog komada. Spoljna ivica elektrode br. 1 može da ima ma kakav oblik pod uslovom da njena najmanja širina bude bar 2 puta veća od debljine probnog komada. lektroda br. 3 može da ima ma kakav oblik, ali pod uslovom: da prelazi u svim tačkama unutrašnju ivicu elektrode br. 2 i to najmanje za dva puta debljina probnog komada. Očevidno je da elektrode br. 2 i 3 ne treba da se Idodiruiju. Proibni komad u obliku cevi, slika 3, može da ima oblik izolovamog provodnika jli kabla. Ako je širina elektrode br. 1 veća od stostruke debljine izolacije, dejstvo na krajeve zaštićene elektrode postaje mnezmatno i nije potrebno da se vodli račuma o razdaljini zaštimih elektroda. Tako razdaljina između elektroda br. 1 i 2 može da se poveća za nekoliko cm. da bi imalo dovoljno površinskog otpora između elektroda, kada se voda Koristi kao elektroda br. 1.

Za merenje površinskog otpora probni komad može da ima ma kakav oblik koji odgovara na= meni. Probni komadi, mogu da budu u obliku ploča, traka ili cevi.

Za uporedmo proučavanje materijala preporučuje se razmeštaj elektroda kao što pokazuju slike 1, 2 i 3. Otpor površine razmaka između elektroda br. 1 i 2 meri se neposerdmo upoftrebljavajući elektrodu br. 1 kao zaštićenu elektrodu, elektrodu br. 3 kao zaštitnu, a elektrodu br. 2 kao nezaštićenu elektrodu. Ovako izmeren otpor je u stvari rezultanita površimskog otpora između elektroda br. 1 i 23 koji je u paraleli sa poprečnim. otporom između istih elektroda. Podesnim wliimemnzionisanijem “elektroda dejstvo OVOg poprečnog otpora može da se Učini neznatnim: za vrlo različite okolne uslove i OSObime materijala. Ovaj uslov. se postiže rasporedom: prema slikama 1, 2 i 3, pri čemu dimenzije elektroda treba da su takve da razmak g bude približno dva puta debljina + probnog komada. Razmeštaj na slikama 1, 2 i 3 podesno dimenzioniran za merenje površimskog otpora odgovara takođe i za merenja poprečnog otpora kao što je opisano u fač. 6.1.

Napomena, 1. Uopšte uzev podesne dimenzije za sl. 1 i 2 za slučaj probnog komada debljine 3 mm su:

Ra = 50 mm, R•» = 44 mm. Ri = 38

mm ili, Raj= 257 Rs ="19 mm Ri="1> mm.

Prvi podaci daju mogućmost merenja većeg specifičnog otpora; ipak stepen upjijanja vode iz vlažnih atmosfera je nešto miži.

ra]

1.2

Napomena, 2. Za vrlo tanke probne komade koji imaju mali wmspecifični otpor može biti potrebno da se primeni posebna tehnika i dimenzije elekittroda tako da rezultirajući mali otpor između zaštićene elektrode i zaštitnog sistema ne bi prouzrokovao velike greške.

Probni komadi ; ćelije za tečne izolacione materijale

Uzimanje uzoraka tečnih izolacionih materijala treba da se obavi tako da se dobiju uzorci koji verno pretstavljaju celu jsporuku tečnog izolacionog matemnijala. Sudovi koji se upotrebljavaju prilikom: uzimanja uzoraka treba da budu (dobro očišćeni pre upotrebe ispiranijem spolja i izmutra irihloretilenom, naftom ili drugim. podesnim rastvaračem. Naročito treba paziti da na njima ne ostane nikakva vlakmasta materija i da se posle pranja ne dodiruje prstima nijedam deo površine koja će se potopiti za vreme uzimanja uzorka. Sudovi koji nisu hemiski čisti i suvi mogu lako da zaprljaju uzorak i da prouzrokuju pogrešne rezultate. Uzorci treba da se čuvaju u staklenim. ili limenim sudovima koji su opranii trihloretilenom, naftom: ili drugim DOdesnim rastvaračem: i osušeni u peći na 115"C. Sudovi treba da su tako načinjeni da se mogu dobro zatvoriti zapušačem ili poklopcem sa navojem. Zapušač ili poklopac treba da je načinjen od: stakkla ili da je obložen kalajnom: folijom ma delu koji je u dodiru sa tečnošću. Do ispitivanja uzorci treba da se čuvaju u tamnoj prostoriji. Blekittrode za tečne izolacione materijale su paralelne ploče, koncentrični cilindri ili koaksijalne slične kulpe. Razmak između elektroda ne treba da bude manji od 0,75 mm: ili veći od 5 mm. Napomski gradient me treba da prekorači 1200 volti po mm. Površina elektroda treba da je dovoljno velika falko da se sa raspoloživim inOŠ otpor može meriti sa tačnošću od 5"%/0.

Napomena, 1. Površina elektroda od 50 do 500 cm? pokazala se da je podesna.

Napomena 2. Površine elektroda treba da su od materijala otpornog: prema slabim kiselinama kojih ima u izvesnim izolacionim uiljima, a naročito po-

sle dužeg izlaganja povišenim tein= .

peraturama. Metali koji se smatraju zadovoljavajućim u tome pogledu su zlato, nikl, monel i platina. Uopšte platirane površine pokazale su se kao manje pogodne od masivnih metalnih elektroda.

Napomena 3. Ako je oblik elektroda takav da se njihova efektivna površina i razmak između njih teško može izmeriti, poprečni specifičmi otpor može da se obračuna pomoću sledećeg obrasca:

k = 3,6..C — 11,3.C, gde je

k — konstanta Mojom treba Dommožiiti izmereni otpor da se dobije poprečni specifični Otpor;

C= kapacitet u pE' sistemu elek-

Tfroda sa vazdušnim. wdielektrikom. TISA E.

(ai) M _COai_ LL___"A_ — _ U MNNI ______SOUM MM ___T 1 WmiL -IM_ el CU. UF CU a Ola e 1