JUS standardizacija

328 O ari | | |____STANDARDIZACIJA

Metode ispitivanja, vulkaniziraxe prirodne i veštačke guime Određivanje Duprenja ju u ten

DM 678.014 ; 620.0

Predlog br, 2376 JUS G.9838.029

Krajnji rok za dostavljanje primedbi: 1 februar 195B

1 Cili i opseg . i Slika 1 DOZU oblik krive odnosa apsorpcije i i Oe ) . . . - vremena potapanja za prirodnu :

li Cilj ovog ispitivanja je određivanje promene sastoji IR o dela ed a ili linearnih dimenzija uzorka vul- četno stanje apsorpcije tečnosti, i završnog dela kanizirane O posle potapanja određenog tra- AB koji daje skoro pravu sa nagibom na gore IE: u e oj tečnosti konstantne temperature. koji pretstavlja laganu kontinualnu apsorbciju

o, u izvesnom smislu, proba na bubrenje tečnosti; ovaj se nagib naziva porastom bubremože da pretstavlja dobar pokazatelj za uslove nja. Kod sintetičkih guma ovaj porast može upotrebljivosti, ona ne DUR direktan od= da bude tako mali da može da se zanemari nos prema ponašanju pri upotrebi. Ne mora da ; : ; a ji . znači da je guma sa najmanjom vrednošću bu- o VI 0 AC;

brenja najbolja pri upotrebi. Merenjem bu- a - = brenja dobija se dragocen podatak o pogodnosti Sličan oblik ima kriva koja pretstavlja odnos gume za upotrebu sa datom ftečnošću i zato bubrenja i vremena potapanja kad je ekstrak-

probu {ireba uvek izvoditi u tečnosti za bu- · cija rastvorljivih materija mala. U protivnom brenje čije se dejstvo ispitijue na gumi. Ovo slučaju oblik krive zavisi od relativne brzine ispitivanje naročito je korisno kao uporedna apsorpcije i ekstrakcije.

kontrola prilikom procesa dobijanja gume ot-

Dorne na dalju li) druze tePn0O{i Metoda A — Volumetriska. Sude

; 3.1 wzora.k 1.2 Standard obuhvata tri metode određivanja | Uzorak ima zapreminu od oko 3 ml i debljinu bubrenja: najviše 3 OASIS EK | :; mm. Uzorci isečeni iz ploča imaju — metoda A: volumetriska metoda, ___pravougaoni oblik dužine oko 5 cm i širine — metoda B: mefoda promene dimenzija, 25 cm. — metoda C: metoda linearne promene. . . 8 . Metoda A je najpreciznija, ali se metoda B 92 Uređaj za ispitivanje mora da upotrebi kada je potrebno da se utvrdđe Uređaj za ispitivanje zavisi od temperature ispi= promene pravca linearnih dimenzija, jer se one tivanja i isparljivosti tečnosti. Za ispitivanje na ne mogu uvek da izračunaju iz promene zapre= tečnosti za bubrenje, upotrebljava se staklena mine zbog postojanja pravca kalandrovanja. boca ili cev sa zatvaračem. Dimenzije suda moMetoda C je naročito pogodna za brze probe u raju da budub takve da uzorak bude potpuno slučaju ispitivanja većeg broja tečnosti za bu- pokriven sa 100 ml tečnosti za bubrenje i da brenje i gumenih smeša. Ona se isto tako upo= može slobodno bez pritiska da bubri. trebjlava za posmatranje procesa vulkanizacije Za probe koje se vrše na temperaturama koje jedne gumene smeže čija osobina bubrenja nije su blizu tačke ključanja tečnosti za bubrenje, poznata. Za taj cilj upotrebljava se benzin jer sud za ispitivanje mora da bude snabdeven DOo= on prouzrokuje brzo bubrenje na sobnoj] tempe- vratnim hladilorm. E Vrednost maksimalne apsorpcije se uma= 3,3 „Postupak njuje sa stepenom vulkanizacije dotle dok se ne dostigne minimum 1 tadn Ostaje sicoro ne- Osobine „PIE adbAEiyaKa gume menjaju se tokom Š vremena ali se najveće promene dešavaju tOo= promenjena sem ako ne nastupi reverzija. Vreme kom prva 2 sata posle vulkanizacije. Zbog vulkanizacije potrebno da se dostigne minimum : Pi aO. i e ; SSC > : toka se ispitivanju osobina gume sme da priO je približnije vremenu za optimalni mo- stupi tek po isteku toga roka. Za precizna upoCo BEO vremenu za optimalnu zateznu ČVI- redna ispitivanja različitih sastava gume, probe _ treba vršiti u istom intervalu posle vulkaniza= Ž Definicije | Čile: Ro ı 2.1 Bubrenje. Procenat povećanja zapremine ili dj- 3:81 e Oe 0 EEU O E menzija koja nastaju na uzorku datih dimenzija S O wi i sSaaL posle pot ~ GEO K : strani. Za wkidanje tkanine treba izbegavati 15 O a O e SnOE TVTETIGRSKOE traja- upuurebu neke tečnosti za bubrenje, ali se za J8, nost određene temperature. vlaženje dodirnih površina, kad je to pofrebno

može upotrebiti benzen hloroform ili ugljentetrahlorid. Za vreme odvajanja gume od tkanine guma se ne sme istezati. Ako se mora upotrebiti neka tečnost za bubrenje za odvajanje ikanine, posle odvajanja treba ostaviti da to sred-

2.2 Apsorpcija. Zapremina apsorbovane tečnosti, izražena u procentima čiste zapremine uzorka (ukupna zapremina uzorka od koje je oduzeta zapremina materije koja je ekstrahovala tečnost za bubrenje) posle potapanja uzorka pod

uslovima u tač. 2.1. Apsorbovana količipa iz stvo potpuno ispari sa površine uzorka.

pare (čak iako je zasićena) ne mora da bude 3.32 Sve neravne i grube površine moraju se izraVjednaka apsorbovanoj količini neposredno iz niti glačanjem tocilom za abraziju sa brzim odgovarajuće tečnosti. ; obrtanjem (tocilo prečnika 152. mm koje se

okreće brzinom od 1300 obrtaja u minuti) ili mašinom sa beskrajnom trakom od neke abrazivne tkanine. U svakom slučaju mora se upotrebiti abraziv prema JUS K.FEO.001. tač. 22 fini abraziv, pri čemu treba paziti da se guma ne zagreva jako.

3.35 Uglačani uzorci se Rkondicioniraju najmanje 12 časova na 20 + 20C pre sečenja epruveta koje

Apsorpcijo

Maksimolna

ea Vi | | se zatim odmah obeleže, izmere i ispitaju. U Slye OSOBE PORN svakom slučaju epruvete se do ispitivanja moPEPE PUPA DSorpcija COO raju držati na temperaturi od 20%+920C potpuno zaklonjene od svetlosti. Ispitivanje se vrši naj-

SL 1 docnije 72 sata posle glačanja.