JUS standardizacija
STANDARDIZACIJA
3.35
Određivanje bubrenja. Uzorak se izmeri u vazduhu (Ti) a zatim u destilovanoj vodi (Ts) prema propisima JUS G.S3.007 tač. 5.1 (vidi primedbu 1). Uzorak se posle toga osuši Uumjiinin= ćom hartijom i stavi u sud za bubrenje u kome se nalazi naimamje 100 ml tečnosti za bubrenje. Ako uslovi probe uslovljavaju upotrebu Dpovratnog hladila sud sa uzorkom se stavi u kupatilo određene femperature; u protivnom slučaju sud sa uzorkom se drži propisano vreme u sušionici ili kupatilu sa ftermostatičkim regulisanjem. Za vreme rada uzorak mora biti zaklonjen od svetlosti.
Posle propisanog vremena bubrenja ugorak se ohladi na 20%20C brzim premeštanjem uzorka u hladnu tečnost za bubrenje i.u njoj drži naj= manje 5 minuta a najviše 10 minuta. Sa DOVTšine uzorka ukloni se višak tečnosti (vidi primedbu 2) i uzorak odmah stavi u izmerenu i zatvorenu bocu za merenje i njegova fežina u vazduhu izmeri do tačnosti 1 mg. (Ts). Uzorak se zatim odmah izmeri u destilovanoj vodi temperature 20 * 2'C (T+). Ako je isparljivost tečnosti velika na sobnoj temperaturi, vrlo je
važno da premeštanje uzorka posle izvlačenja —
iz tečnosti ne Traje duže od 30 sekundi. Bubrenje, Br, izračunava se na sledeći način: (31) (GY—_1) (I,—15) U slučaju da se proba nastavlja, uzorak se mora odmah da vrati u tečnost za bubrenje i sud stavi u sušnicu ili kupatilo. Za svako ispitivanje uzimaju se po dva uzorka koji se potapaju u zasebnim sudovima. Kao rezultat uzima se srednja vrednost oba ispitivanja. Primedba 1: Ovaj postupak je pogodan ako se tečnost za bubrenje lako meša sa vodom ili reaguje sa njom. Ako takva tečnost nije mnogo viskozna ili isparljiva na sobnoj tempera= turi, merenja Tz: i Ta+ mogu da se izvrše u njoj umesto u vodi i ove težine upotrebe u datoj for= muli. Ako je ovo neizvodljivo upo=trebljava se isti postupak kao i u metodi ispitivanjem u vodi samo se poslednje merenje u vodi izo-
Br= »x 100
stavi i Br izračuna iz sledeće formule: (15—1.,)
Br= »* 100 L(T,—1T,) ;
gde je L gustina tečnosti za bubrenje u g/ml na 20%.
Ako je tečnost za bubrenje mešavina, dobiven rezultat pretstavlja samo približnu vrednost zato što se gustina apsorbovane tečnosti može da razlikuje od gustine originalne tečnosti. Isto tako se gustina svake materije ekstrhovane iz gume može da razlikuje od gustine tečnosti za bubrenje.
Način uklanjanja suviška tečnosti sa površine uzorka zavisi od Drirode tečnosti. U slučaju lako isparljivih tečnosti kao što su izooktan, ili benzen, višak se uklanja filter papirom. Viskozna pneisparljiva ulja teže se uklanjaju na ovaj način, zato se uzorak brzo zagnjuri u neki isparljivi rastvarač kao što je aceton a zatim površina brzo Eta: izbriše filter papirom.
Trajanje probe. Velika razlika u brzini bubrenja gume u raznim tečnostima i u istoj tečnosti na raznim „temperaturama isključuje mogućnost prihvatanja jednog standardnog perioda pota-
Primedba 2:
3.36
3.38
4 · 4.1
4.2
=
31
4.32.
panja. Vreme od 24 sata 48 sati, 96 sati, 1G8 sati ili 30 dana može da bude dovoljno dug period potapanja ali da bi se dobila potpuna slika u pogledu bubrenja preporučuje se da se
- ispitivanja 1 izveštaji daju za više perloda po-
tapanja a najmahje za 4, tako da se dobije slika promenljivosti bubrenja u zavisnosti od traja-
·'nja vremena bubrenja. Celokupno vreme potn=
panja treba da bude znatno iznad tačke maksimalne apsorbcije. ?
Temperatura ispitivanja. Ispitivanje se vrši na jednoj ili više sledećih standardnih tempera= tura: 20%, 40%, 70'C, 100'C, 120%'C i 150%, sa tolerancijom od + 1'C. Kad god je moguće treba uzeti onu temperaturu koja je jednaka ili se nalazi odmah iza one na kojoj će guma biti upo-= trebljena. U ostalim slučajevima treba raditi na 20%.
Izveštaj. Izveštaj mora podatke: · : a” — vrednost bubrenja, Br, vreme potapanja, jj radna temperatura, opis tečnosti za bubrenje,
stanje nabubrenog uzorka posle očnog i ručnog igpitivanja,
Izgled tečnosti za bubrenje posle bubrenja: boja, fluorescencija i talog, i
T — prvobitan oblik i dimenzije uzorka.
Reproduktibilnost rezultata.
Standardno otstupanje od rezultata bubrenja u tolikoj meri zavisi od tečnosti za bubrenje i vremena bubrenja da čak ni koeficijent varija= cije nije konstantan. Koeficijenti varijacije leže između 4 i 12", ali s obzirom da su dobiveni mnogi rezultati sa oko 8"/o smatra se da se ovaj procenat može da usvoji kao nivo vrednosti: ova O obuhvata varijaciju smeše i varijaciju probe, :
Metoda B: Metoda promena dimenzija Uzorak đ a 'Uzorak ima oblik pravougaonika dužine 5 cm, širine 25 cm i jednake debljine od najmanje 25 a najviše 3 mm. Presek strana morao da bude čist i pod pravim uglovima prema gornjoj i donjoj površini. Ako je pravac kalandrovanja poznat. on mora da bude paralelan sa dužom osom uzorka. > .
uređaj za ispitivanje
·Uređaj za ispitivanje odgovara propisima datim u tač. 3.9 ovog standarda. e Debljina uzorka se meri mikrometrom sa brojačnikom čiji podeoci iznose 0,01 mm i čiji pritiskivač vrši pritisak na gumu od 200 p/cm?. Postupak OR
Pripremanje i kondicioniranje uzoraka vrši se
prema propisima tač. 3.81, 3.832 i 3.393 ovog stan= darda. \
Određivanje bubrenja. Prvobitna dužina uzorka izmeri se duž centralne linije do tačnosti od 0,5 mm; merenje se vrši na gornjoj i donjoj površini i kao rezultat uzme srednja vrednost oba merenja. Na isti način se izmeri širina uzorka ali se uzimaju četiri merenja i to na gornjoj i donjoj strani uzorka u blizini svakop kraja uzorka. Debljina se izmeri na četiri mesta i kao rezultat uzme srednja vrednost svih merenja. Uzorak se stavi u sud za bubrenje u kome se nalazi najmanje 100 ml tečnosti za bubrenje.
Ako uslovi probe uslovljavaju upotrebu povrat= nog hladila sud sa uzorkom se stavi u kupatilo propisane temperature; u protivnom slučaju sud sa uzorkom se drži propisano vreme u sUšnici ili kupatilu sa termostatičkim regulisanjem. Uzorak za vreme probe mora biti zaklonjen od svetlosti.
da sadrži sledeće
ra = O) NO
ke]