JUS standardizacija
STANDARDIZACIJA
a) Sadržaj geološke karte
Opšte
Geološka karta izzađuje se u dva dela (deo A i deo B) i to u listovima 1:50.000 po Grinvičkoj podeli. . Deo A sadrži opšte geološke podatke, strukturne podatke i ležišta mineralnih sirovina (osim ležišta iz tačke 3.22.09) i to na uprošćenoj topografskoj osnovi sa izohipsama.
3.11
Deo MB sadrži inženjersko-geološke, hidrogeološke i geomorfološke podatke. Podlogu dela B pretstavlja karta rasprostranjenja stena kKlasifikovanih po inženjersko-geološkim karakteristikama, označenih šrafurom u svetlosmeđoj boji (JUS B. A4.109). Uz geološku kartu izdaje se obavezno tumač za geološku kartu.
Oba dela geološke karte (A i B) kao i tumač izdaju se istovremeno.
O
Osnovni elementi
O OD |S] Pi
Na geološkoj karti treba da budu prikazani sledeći osnovni elementi:
a) površine rasprostranjenja sedimentnih, magmatskih i metamorfnih stena;
b) geološke granice sa naznakom karaktera (normalne, diskordenine, tektonske; utvrđene i verovatne);
c) strukturni elementi: u prvom redu elementi pada osnovnih strukturnih ravni (slojevitost, foliacija itd.); |
d) hidrotermalno i kontaktno izmenjene stene;
e) mineralne pojave i mesta istražnih i eksploatacionih radova na njima;
f) osnovne i inženjersko geološke, hidrogeološke i geomorfološke karakteristike i pojave na terenu.
3.92 „Osnovni elemenfi prikazuju se u geološkoj karti prema tačkama 3.22.01 do 3.22.14.
3.92.01 Površine rasprostranjenja sedimentnih, mag-
matskih i metamorinih stena označavaju se bojama, u skladu sa međunarodnim konvencijama ~”
(JUS B.A4.101). Sedimentne stene freba da budu odvojene po starosti — po mogućnosti do kata, (JUS B.A4.102) i litotloškom sastavu; dalje rasčlanjivanje nije obavezno. Magmatske i metamorfne stene se izdvajaju po sastavu, sklopu i starosti (JUS B.A4.1083 i JUS B.A4.104).
3.22.02 Stariji odeljci istog perioda označavaju se tamnijim bojama, a mlađi svetlijim.
83.22.0853 Magmatske i metamorfne stene označavaju se intenzivnijim i gušćim bojama nego sedimenti. Kod magmatskih stena tamnije tonove imaju mlađe, a svetlije tonove starije stene.
3.22.04 Izdvojene površine ne treba da budu uže od 1 mm, niti manje od 2—8 mm?. Ako su neke površine u razmeri karte manje od ovih veličina, dozvoljeno je izvesno preuveličavanje ili generalizacija.
3.22.05 Sve kartirane jedinice obeležavaju se na geološkim kartama, stubovima i profilima standardnim simbolima.
3.22.06 Kvartarne tvorevine se označavaju samo ako su veće debljine i rasprostranjenja ili ako su od posebnog značaja. Njih treba prikazivati po genetskim tipovima (JUS B.A4.105). |
3.22.07 Elementi pada kao i ostali strukturni elementi treba da budu prikazani u dovoljnom broju da se iz njih može videti struktura (JUS B.A4.106).
3.22.08 Ležišta i mesta eksploatacije mineralnih sirovina prikazuju se utvrđenim znacima, sa naznakom vrste sirovine i ekonomskog karaktera ležišta (JUS B.A4.107).
93.22.00 Od inženjersko-geoloških „podataka
geološka karta treba da sadrži:
karakteristike stabilnosti
i erozije terena (značajnija aktivna i fosilna klizišta, labilne padine, površine jaružanja, Dpovršine ubrzanog spiranja), karakteristike stene (široke tektonski zdrobljene zone, veće mase raspadnutih stena), pojave građevinskog materijala (značajnije kamenolome, šljunčare, majdane gline itd.) (JUS B. A4.110).
3.99.10 Od hidrogeoloških podataka karta treba da sadrži značajnije stalne izvore (preko 0,5 l/sec), termalne i mineralne izvore, zone difuznog podaviranja, arterske bunare (posebno obeležene ako sadrže i gas), značajnije obične bunare, bunare za osmatranje, kartažne radove, cevi za osmatranje piezometriskog nivoa, zagađivanje izdani; zatim karakteristike karsta (ponore, pećine, vrela i vrulje, hidrološke veze u podzemlju, površinske i po mogućnosti podzemne vododelnice, estavele) (JUS B.A4.110).
3.99.11 Od geomorfoloških pojava geološka karta treba da prikazuje fosilne rečne doline, veće jaruge, kanjone (ako se ne vide iz topografske karte), plavinske konuse, vodoplavne i močvarne terene, karakteristike visokoplaninskog reljefa (cirkove i valove, mesta ugrožena urnisima) (JUS B.A4.110).
3.929.12 Mesta profila na karti obeležavaju se tankim crnim linijama sa slojevima na krajevima. Uz kartu treba da budu izrađena dva do iri normalna profila kroz ceo teren, koji prolaze kroz najkarakterističnija mesta. U izuzetnim slučajevima, kada prilike na terenu onemogućavaju poznavanje geoloških odnosa, profili i stub nisu obavezni. Treba izbegavati prelomljene profile kao i profile sa povećanom vertikalnom razmerom. Povećanje vertikalne razmere može se koristiti samo za terene sa horizontalnim i blago nagnutim slojevima.
3.22.13 Boje i oznake geoloških tvorevina treba da budu na profilu iste kao i na karti. Ukoliko je zbog preglednosti profila potrebno spajanje više karTtiranih jedinica, oznake upotrebljene pri tome treba da se nalaze i u legendi. Kvartarne naslage, ukoliko su male debljine, ne prikazuju se na profilu. Ako se na profilu ili stubu označava litološki sastav geoloških tvorevina treba Uupotrebljavati standardne litološke oznake (JUS B.A4.011).
3.22.14 Svaki geološki profil treba da ima označen nivo mora, orijentaciju, vertikalni razmernik i imena najvažnijih orijentira sa karte.
3.3 Izgled štampane geološke karte 3.931 Geološka karta štampa se u listovima međuna– rodne podele po Grinviču. Svaki štampani list treba da sadrži sledeće podatke: a) gore u sredini: Geološka karta FNRJ, deo __(A ili B); b) ispod toga: 1:50.000; c) ispod toga: ime lista (na pr. Niš 53); d) levo iznad karte: redaktor, autori, godina izrade; e) desno iznad karte: institucija koja je kartu izdala; f) levo DoltEaj karte: legenda; g) desno pokraj karte: legenda i stub; h) dole u sredini: razmernik; i) ispod toga: geološki profili; j) na sve četiri strane uz kartu: imena susednih listova; k) levo dole: odobrenje nadležne geološke komisije za geološku kartu; 1) desno dole: podaci o štampanju. Raspored ovih podataka na štampanoj karti prikazan je u prilogu 1. 3.932 „Ceo tekst uz geološku kartu štampa se na jeziku
i sa terminologijom republike čija je institucija
„Loziy<|