JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

283

DONOŠENJE STANDARDA ZA LEKOVITO I AROMATIČNO BILJE

Naša zemlja ima. sve podesne uslove za gajenje lekovitog i aromatičnog bilja. Raznovrsna klima, orografski uslovi i veliki broj tipova zemljišta odgovaraju povoljnom razviću ovih korisnih i još nedovoljno iskorišćenih biljaka. Tako naša farmaceutska, higijenska i kosmetička industrija absorbuju velike količine pomenutog bilja, ipak se preko 4/5 ili približno 80 do 90% celokupne proizvodnje izvozi u inostranstvo.

Za unapređenje kvalitetne proizvodnje ove privredne grane i za Što bolji plasman

proizvoda na strani oseća se potreba donošenja

odgovarajućih standarda. Jer, sve države koje se

bave proizvodnjom i trgovinom lekovitog i aromatičnog bilja, izradile su svoje standarde i u njima propisale tehničke uslove, kvalitet, uzimanje uzoraka, metode ispitivanja, prove-

ravanja kvaliteta, smeštaj i čuvanje droga itd.

Savezna komisija za standardizaciju

— Koren maslačka (Taraxaci radix) — Cvet zove (Sambuci flos)

— Cvet divizme (Verbasci flos) Plod kleke (Juniperi fructus) Cvet titrice (Chamomilae flos)

izradila je prvih pet predloga standarda za:

— JUS E.B3.009, JUS B.B3:007, JUS MH.B3.011, JUS B.B3.003, JUS E.B3.005,

koji se objavljuju u ovom broju biltena »Standardizacija«.

Mole se stoga svi interesenti da nam

dostave svoje primedbe na ove predloge, kako

bi definitivni standardi bili što potpuniji i kako bi što bolje poslužili namenjenom cilju.

UZ PREDLOGE JUGOSLOVENSKIH STANDARDA ZA PARAFINE KOJI SU U OVOM BROJU BILTENA »STANDARDIZACIJA« STAVLJENI NA JAVNU DISKUSIJU U VIDU ANOTACIJE

I Opšti deo

Rafinisani parafin obično se označava »parafinski vosak« — (paraffin wax) ili, jednostavno, »parafin«. Kao što je poznato, reč je latinskog porekla i izvodi se od parum i affinis — bez afiniteta, ili drugim rečima, hemiski neaktivna materija. Parafin je bilo ime dato materijama sličnim vosku, koje su poticale od destilacije drveta. Međutim, u novije vreme, parafini su opšte definisani kao voskovi koji se nalaze u različitim frakcijama nafte.

Vrlo je teško izvršiti klasifikaciju parafina jer će se uvek naći nedostaci. Svaki autor ima svoju podelu, od kojih ćemo i mi navesti neke važnije.

Prema Kirk Othmer-u parafini se dele u dve grupe:

— kristalni parafini

— mikrokristalni parafini

U svakoj od ovih grupa postoje znatne varijacije u fizičkim osobinama, što nastaje zbog razlika u sirovinama, a i zbog različitih postupaka u tehnici rac finacije. c

Prema Warth-u podela se nešto razlikuje od prednje kao i od drugih predloženih.

1) Parafinska grupa

— meki parafini (gač, amorfni parafin — slack

wax) — intermedijarni parafini (tehnički parafini) — Čvrsti parafini (pločasti parafini — block waxes)

2) Petrolatum grupa — Petrolat (petroleum jelly) — petrolat vosak (visoka penetracija) 3) Cerezinska naftna grupa — mikrokristalni parafin (niska penetracija). Pri frakcionisanju sirove nafte, frakcija ili presek — poznat kao parafinski 170—310 OC pri niskom pritisku, može se podeliti u čvrsti parafin i tečnu uljnu frakciju putem hlađenja i filter-presovanjem. Čvrsta frakcija, koja sadrži 65%/o parafina, je gač ili amorfni parafin (slack wax) koji se znoji i rafiniše do normalnog ili trgovačkog parafina.

destilat, tačke ključanja.

— Mekši parafini uključuju gač i znojeni parafin sa većim sadržajem ulja.

— Intermedijarni parafini uključuju žuti tehnički parafin sa t.t. 44—58 ”"C i beli tehnički parafin.

— Kada se tehnički parafini podvrgnu daljem procesu znojenja u cilju odvajanja ulja, a zatim beljenju, dobivaju se čvrsti parafini — pločasti parafini (Block waxes ili Tafel Paraffin).

— Mikrokristalni parafin se može dobiti iz iri izvora: a) deparafinacijom motornog ulja, tj. iz frakcija sirove nafte sa višom tačkom ključanja, odnosno većeg viskoziteta; zatim b) rezidualni parafin dobiven pri preradi »bright stock-a« i petrolata; najzad c) mikrokristalni parafin iz taloga u rezervoarima, tzv. »tank bottom« parafin. Ovaj naziv »tank bottom« je opširno opisan. To su parafini koji se dobivaju taloženjem sirove nafte za vreme skladištenja. Oni mogu nastati u rezervoarima blizu izvora ili u rafinerskim rezervoa– rima. Stepeni proizvodnje se ne mogu detaljisati, jer postoje široke varijacije u postupku koji karakteriše metode proizvodnje mikrokristalnog parafina. Svaki rafinater je izvršio izmenu adaptacijom postojećeg postrojenja svojom sopstvenom tehnikom rada.

Prema Zerbe-u parafini su produkti sa 1.t. od 30 "C naviše i to:

— sa t.t. 30—40 "C — parafin za šibice, — sa t.t. 38—492 "C — meki parafin,

— sa tt. 44—46 "C — srednji parafin, — sa f.t. 50—65 "C — tvrdi parafin.

Tvrdi parafin bez ulja je tzv. pločasti parafin (Tafel Paraffin), a sa uljem je tzv. ljuspasti parafin (Schuppen Paraffin).

S obzirom da se podela na kristalni i mikrokristalni nalazi i kod drugih, a osim toga je i kod nas u praksi odomaćena, to se predlaže da se takva podela može usvojiti i kod nas.

II Svojstva parafina

a) Kristalnii mikrokristalni parafinı

Glavna karakteristika ova dva tipa parafina je otpornost prema vodi i vodenoj pari. Ne rastvaraju se