JUS standardizacija

342 i JT OL i STANDARDIZACIJA

Za ispitivanje se primenjuju dve cilindrične mesingane elektrode sa poluprečnikom zaokruženja ivica oko 1 mm. Gornja elektroda treba da ima prečnik 40 mm, a donja 80 mm. Visina gornje elektrode treba da je najmanje 40 mm, a donje 25 mm. Brzina povišenja napona ne treba da bude veća od 1 kV/s. Utvrđuje se efektivna vrednost napona u trenutku proboja.

Iz probojnog napona i iz izmerene debljine uzorka izračunava se dielektrička čvrstoća u kV/mm.

1.511 Za transformatorski i kondenzatorski kartonit utvrđuje se, po sporazumu, i dielekfrička čvrstoća u vrelom ulju posle sledeće pripreme. Uzorci se prethodno suše 4 časa na 70 + 2 ?C, zatim ohlade na sobnu temperaturu (15 do 25 "C) i zagreju do 90 ?C u vrelom izolacionom ulju. Vreme zagrevanja treba da iznosi najmanje 5 minuta za svaki započeti mm debljine.

Postupak ispitivanja prema fački 7.51.

17.6 Ostale osobine

1.61 Sadržaj pepela utvrđuje se na tri uzorka posle pripreme qa (tačka 6.11). Svaki uzorak ireba da je težak oko 2 p. Sadržaj pepela utvrđuje se na uobičajeni laboratoriski način i daje u procentima od težine posle pripreme aq.

1.62 Sadržaj vlage utvrđuje se na pet uzoraka kvadratnog ili drugog oblika površine 100 cm”. Svih pet uzoraka izmere se pojedinačno u stanju kako su isporučeni i posle pripreme b (tačka 6.12). Sadržaj vlage daje se u procentima kao gubitak težine u odnosu na težinu uzoraka u stanju kako su isporučeni. Za ovo ispitivanje uzima se po pet uzoraka iz jednog tabaka iz sredine omofa i jednog tabaka sa spoljne strane omota. Za kartonit isporučen u rolnama postupa se na sličan način.

7.683 Skupljanje odnosno smanjenje dužine i širine utvrđuje se na tri uzorka veličine 300 mm X 300 mm posle priprema prema fabeli.

)

Kdrtonit Početno stanje Završno stanje uzorka uzorka mašinski žlebni priprema a priprema b · kondenzatorski transformatorski priprema ag priprema c

U početnom stanju uzorka merna dužina je 200 mm. Smanjenje merne dužine u završnom stanju uzorka prema mernoj dužini u početnom stanju meri se u podužnom i poprečnom pravcu. Kao skupljanje u procentima daje se srednja vrednost iz šest pojedinačnih merenja.

7.631 Po sporazumu može se utvrditi i skupljanje debljine kartonita. Ovo se obavlja po istom postupku kao i u tački 7.63, s tom razlikom što se promena debljine utvrđuje mikrometrom.

7.64 „Provodnost vodenog ekstrakta meri se radi procene elektrolitičke čistoće kartonita.

Iz uzorka u stanju u kome je isporučen iseče se komad težine oko 20 PpP, po mogućnosti iz sredine.

Zatim se isečeni komad isitni na komadiće veličine od oko 1 cm?, pri čemu treba odbaciti nečista

mesta. Kartonit debljine preko 3 mm treba još i razlistati.

U tri staklena suda zapremine 250 ml (sa uskim vratom ili standardno brušena) sa hladnjakom u obliku

gljive ili sa povratnim hladnjakom, nalije se po 100 ml destilisane vode čija provodnost ne treba

da bude veća od 5 /uS/cm. U dva suda ubaci se po 5 p isitnjenog kartonita. Sva tri staklena suda

zagreju se do laganog ključanja u trajanju od 1 časa + 5 minuta.

Dobiveni vodeni ekstrakt još u vrelom stanju procedi se u dva čista suda. Ova dva suda, kao i sud

sa destilisanom vodom, poklope se i ohlade na 20 ?C.

Provodnost se meri na 20 "C uređajem koji radi u opsegu zvučnih frekvencija. Baždarenje mernog

uređaja proverava se pomoću tečnosti za baždarenje. Pri otstupanjima temperature do + 0,5 ?C mogu

se dobijeni rezultati preračunati na 20 ?C. Mernu frekvenciju treba naznačiti. |

Provodnost vodenog ekstrakta dobiva se iz razlike provodnosti ekstrakta i provodnosti destilisane

vode (treći sud) i dalje u /uS/cm, kao srednja vrednost iz dve pojedinačne vrednosti.

U slučaju da se pojedinačni rezultati merenja razlikuju više od 10%, ceo postupak treba ponovili.

Napomena: Za vreme ovog ispitivanja treba strogo paziti na čistoću sudova, vode i uzoraka. Kada se ne koriste, merne ćelije treba držati u svežoj destilisanoj vodi.

1.65 Rastvorljivost boje sadržane u kartonitu utvrđuje se samo po sporazumu. U slučajevima kada se kartonit upotrebljava u napravama punjenim izolacionim uljima (mineralnim uljima, hlorisanim difenilima i sl) i alkoholom, sadržane boje ne smeju se rastvarati. Rastvorljivost boja proverava se na sledeći način. U stakleni sud sa 96"/o etilalkoholom na 20 + 1 ?C, potopi se uzorak veličine 195 mm X 15 mm. U iste takve sudove sa izolacionim uljima ili impregnantima (prema zahtevu kupca) na temperaturi 105 + 2 "C, potopi se još po jedan uzorak. Radi poređenja, isti takvi sudovi napune se etilalkoholom i izolacionim uljima ili impregnantima na ozna-

čenim temperaturama. Boja alkohola u sudu sa uzorkom ne sme se izmeniti u toku 10 minuta, a boja izolacionih ulja, odnosno impregnanta, ne sme se izmeniti u toku tri časa.

1.66 Trajne promene osobina kartonita pod uticajem toplote utvrđuje se po sporazumu, da bi se po tim promenama ocenio tok starenja.

Prema nameni kartonita treba utvrditi merodavne osobine pre toplotnog postupka (početno stanje) i posle toplotnog postupka (za razne temperature i vremenske periode).

SVi uzorci izlažu se klimatskoj pripremi a (počeino stanje), a zatim, istovremeno u iri komore, toplotnim postupcima identično klimatskim pripremama dr do ds, e: do es i fi do fe (tačka 6.1).

Ovi toplotni postupci vrše se sve dotle dok dalji tok starenja ne postane jasan (obično najmanje 16 X 7 X 24 časa). |

U početnom stanju (posle pripreme a) ispita se pet uzoraka. Po isteku svakog perioda toplotnog postupka uzima se iz svake komore po pet uzoraka, odmah stave u eksikator da se ohlade i zatim ispitaju.