JUS standardizacija

|__STANDARDIZACIJA. - : 170

a Re G=———<=———=—,

H= Ed

Kontrola površine vrši se očnim pregle dom uz eventualno čišćenje sumnjivih mesta. Proveravanje mera i tolerancija vrši se mernim alatom sa cdgovarajućom tačnošću. Ispitivanje zatezanjem

H= = HS H= > O M

Za postupak ispitivanja kao i za oblik, mere i način izrade epruvete mero4javan je standard JUS C.A4.0029. - -

444 Ispitivanje savijanjem

Za postupak ispitivanja kao i za oblik, mere i način izrade epruvete merodavan je standard JUS C.A4.005. - a:

4.45 Ispitivanje žilavosti ;

Za postupak ispitivanja merodavan je standard JUS C.A4004. Uzorci za izradu epruvefta uzimaju se u pravcu valjanja, kod glave lima, na sredini, sa osom žleba upravnom na površinu lima. Za limove debljine do 25 mm uzorak se uzima kod površine, a za debljine iznad 25 mm uzorak se uzima iz sredine deblice lima. Ž

Za čelike obuhvaćene ovim standardom oblik i mere epruvete moraju odgovarati standardu JUS C.A4.004 — sl. 2, s tom razlikom da u mestu cilindričnog žleba mora biti izrađem žleb u obliku slova V; bočne strane žleba moraju biti pod ug:om 45' ,a koren izrađen sa zaobljenjem r = 0,93% mm. Žleb mora biti izrađen glodalom. E ?

4.46 Ispitivanje varivosfii

4.461 Ispitivanje zavaremos spoja savijanjem Za postupak ispitivanja kao i za oblik i mere epruvete merodavan Je star:gardl JAS“ .P3:051 =—: tač. 2.22. Pri ispitivanju koren vara mora ležati u neutralnoj ili pritisnutoj zoni. 4.462 „Ispitivanje tvrdoće vara Ispitivanje se vrši po metodi Vikersa prema standardu JUS C.A4.0003. Na prelomljenom delu epruvete iz tač. 4.461 navari se jedan navar. Tvrdoća se ispituje na više mesta prelazne zone preseka vara. Ustanovljena maksimalna vrednost smatra. se kao tvrdoća vara.

4.47 Amaliza hemiskog sastava

Analizu hemiskog sastava vrši proizvođač kao sastavni deo fabričke kontrole. Analiza hemiskog sastava pri prijemu, po pravilu ne vrši se. –

5 Označavanje +

BI Na svakom čeličnom profilu i šipki težine 15 kp/m i više kao i na svakom limu, moraju se ufisnuti oznake: proizvođača, vrste čelika (standardna oznaka), broj šarže ako sa isporuka vrši po

šaržama ,i eventualno Žig prijemnog orgama.

Utis ute oznake na limovima moraju se uokviriti belom masnom bojom.

Pored navedenih oznaka na svakom limu moraju bibi belom masnom bojom ispisani: dimenzije lima i broj pozicije po narudžbini. - J

5.2 Profili ojlnosno šipke težine do 15 kp/m, ukoliko se isporučuju nevezano, označavaju se prema doBOVOru poručioca i proizvođača; ako se isporučuju u vezama, uz svaku vezu mora se prikačiti pločica od lima ili tvrdog papira sa oznakama navede im u fač. 5.1.

29 | Mesto i veličina oznake bira se u skladu sa standardom JUS C.BO.O02 — Hač. 6.

6 Dokazivanje kvaliteta

Dokazivanje kvaliteta čelika na koje se ovaj standard odnosi može se izvršiti:

a) sa izdavanjem atesta. U atestu se moraju navesti rezultati ispitivanja osobina propisanih ovim standardom. U rezultatima o hemiskoj analizi moraju se navesti, sem za navedene elemente u tabeli 1, još i sadržaj za Cr, Cu i za eventualni legirajući elemenat, a kod čelika ĆČ. 0360, Č. 0361, C. 0862, Č. 0363, Č. 0460, Č. 0461, Č. 0462 i . 0463 pored toga još i sadržaj za Si i Mn.

b) sa izdavanjem atesta uz prisustvo prijemnog organa poručioca kod proveravanja kvaliteta čelika. Poručilac e dužan da u svojoj porudžbini navede jedam od pomenutih načina dokazivanja kvaliteta po svom izboru.

U biltenu »Standardizacija« br. 3/58 bio je objavljen radi javne diskusije predlog standarda JUS

C.B9.092 — Čelici za noseće konstrukcije.

Tekst privremenog predloga standarda JUS C.B0O.501 — Čelici za noseće konstrukcije, koji se ovde | objavljuje, izrađen je na osnovu dobivenih primedaba na gornji predlos standarda (JUS C.B9.0992) i | pretstavlja njegovu II varijantu, koja se ponovo stavlja ma javnu diskusiju.

Umoljavaju se zainteresovani da svoje primedbe dostave Saveznoj komisiji za standardizaciju najdocnije do 1. IX. 1959 god.