JUS standardizacija
-{
S STANDARDIZACIJA : 47
~
| 3 Mere sigurnosnog stakla za motorna vozila
|| SI! Sigurnosna stakla se isporučuju u komadima oblika ugovorenog porudžbinom čija debljina i najveća | dozvoljena površina moraju odgovarati vrednostima navedenim u sledećoj tablici:
|
Nazivna debljina Dozvoljena Najveća dozvoljenja stakla otstupanja površina – mm | mšž
4 0,4
Myhada& Zadar arana Ju krug AcuLJaWizıraG OR,
0,8
1,6
Armirana stakla se izrađuju samo u nazivnboj debljini 6,5 mm.
'wslovi isporuke ~
Sigurnosna stakla se isporučuju s oborenim ivicama, ili s ivicama kakve se dobiju rezanjem, ali ivice ne smeju biti okrnjene. -
Sigurnosno staklo se može isporučiti polirano ili nepolirano, ali armirano staklo mora biti polirano.
Sigurnosno staklo mora biti ravno; dozvoljen je prozib do 2,5 mm po dužnom metru samo u jednom smeru. Iskrivljenost u oba smera (talasastost) se ne dozvoljava.
Ivice slojeva lepljenog stakla ne smeju međusobno biti pomerene za više od 1 mm.
aaa ZRAKA LUHR LE MR 87-23" OZROra lad CUVA apr jlaz glas NO a AU ZANA 4,— Kalaš OuPaaMiF"
Označavanje
Kaljena stakla označavaju se slovom »K«, a lepljena slovom »L«. Oznake moraju biti neizbrisive, a nanose se u jedan od uglova ploče.
ANOTACIJA PREDLOGA STANDARDA »MESO I MESNE PRERAĐEVINE«
Krajnji rok za dostavljanje primedbi: 1 avgust 1955
Ovim se stavljaju na javnu diskusiju predlozi jugoslovenskih standarda za mesne prerađevine:
Predlog br. 3040 Suve šunke ......... JUS B.J2.045.1 Predlog br. 3041 Kuvane šunke i plećke . . JUS E.J2.045.9 Predlog br. 3042 Zimska salama „....... JUS E.J2.045.83
Ovi predlozi standarda redigovani su u Saveznoj komisiji za standardizaciju (SKS) na osnovu predloga Instituta za tehnologiju mesa FNRJ, kao i ranijih nacrta predloga standarda objavljenih u biltenu »Standardizacija« br. 6—7 iz 1951 godine.
U oblast standarda »meso i mesni proizvodi« dolazi veći broj standarda (približno 30), koje treba što pre doneti s obzirom na našu sve veću proizvodnju i izvoz ovih proizvoda. Međutim, zasad su uzeta samo tri predloga osnovnih grupa. Raniji nacrti su iz osnova prerađeni i u njih su unete veće izmene u klasifikaciji i tehničkim propisima. U pogledu proveravanja kvaliteta izrađena je nova tačka, organoleptička ocena — bodovanjem, kao najvažnije ispitivanje kvaliteta.
Pomenuti predlozi su umnoženi i biće dostavljeni većem broju preduzeća i ustanova u cilju davanja primedbi. Pored toga, predloge mogu dobiti i svi ostali interesenti koji se budu blagovremeno javili u toku predviđenog roka za dostavljanje primedbi.