JUS standardizacija
O,
STANDARDIZACIJA
a aa a Teo ==:
14 14.1
15 Ji5,T
15:2)
15.3
Otpornost prema vlazi i izolacija
Izolacioni delovi osnova, kapa, umetaka i kalibrisanih prstenova moraju biti otporni prema vlazi. Ovo se proverava sledećim ispitivanjem. :
Otvori za provodnike ostave se otvoreni. Ako ima mesta predviđenih za probijanje jedno od njih se probije.
Poklopce koji se skidaju bez upotrebe alata treba skinuti i sa ostalim delovima izložiti vlaženju. Oni delovi koji provode struju, a mogu se skinuti bez upotrebe alata, odvojeno se izlažu ispitivanju otpornosti prema vlazi.
Postupak vlaženja vrši se u komori sa vazduhom relativne vlažnosti između 93 i 95%. Vazduh se održava u granicama + 1'C na nekoj od temperatura između 20 ı 30'C. Komora mora biti takva da se na svim mestima gde se delovi mogu postaviti održavaju propisani uslovi.
Pre stavljanja u vlažnu komoru uzorci se moraju zagrejati na temperaturu koja vlada u komori
sa otstupanjem od + 2'C. Da bi se to postiglo uzorci se drže najmanje 4 sata na toj temperaturi. Uzorci se drže u komori 2 X 24 sata.
Postupci za dobijanje i održavanje relativne vlažnosti opisani su u JUS N.A5.032.
Posle ovog postupka na uzorcima se ne smeju primetiti znatnija oštećenja.
Mora biti osigurana dovoljna izolacija:
— između delova koji provode struju i spoljnih delova uključujući vijke za pričvršćivanje 1 pristupačne metalne delove,
— između polova.
Ovo se proverava merenjem otpora izolacije i naponskim ispitivanjem.
Ovo ispitivanje se ne odnosi na topljive umetke.
Neposredno posle vlaženja, pošto se otresu kapljice, meri se otpor izolacije jednosmernim naponom od oko 500 V jednu minutu posle priključenja napona.
Otpor izolacije meri se uzastopno:
— između delova koji provode struju i spoljne površine, uključujući sve spoljne metalne delove (izuzev stezaljki), vijke za pričvršćivanje i staniol koji pokriva celu spoljnu površinu,
— između polova.
Na osiguračima tipa D list staniola treba da je udaljen 3 mm od donje ivice keramičkog dela i ne treba ga utisnuti na okno na kapi.
Otpor izolacije ne sme biti manji od 5 m Q
Neposredno posle merenja otpora izolacije pristupa se naponskom ispitivanju.
Napon se priključuje između istih delova između kojih se meri otpor izolacije.
Ispitivanje traje 1 minutu, a ispitni napon iznosi:
— 3000 V za osigurače nazivnog napona 500 V i 750 V, —
— 2000 V za osigurače nazivnog napona 250 V.
Ispitni naizmenični napon treba da je praktično sinusoidan, frekvencije 50 Hz.
U O E se uključi najviše polovina propisanog napona, a zatim se napon povisi na punu vrednost
U toku ispitivanja ne sme nastupiti ni presekni proboj. Tinjava pražnjenja koja ne stvaraju pad napona ne uzimaju se u obzir.
Zagrevanje
Osigurači moraju biti konstruisani i izrađeni tako da se, u toku normalne UI O njihovi kontakti i stezaljke ne zagrevaju preterano.
| Osigurači tipa B proveravaju se po odredbama tačke 15.2, a osigurači tipa D po odredbahia tačke 15.3.
Osigurač tipa B pričvršćen kao u normalnoj upotrebi i sa priključenim provodnicima propisanog Dpreseka prema tački 16.2, snabdeven odgovarajućim topljivim umetkom optereti se u toku 1 sata strujom
· koja odgovara nazivnoj struji osnove.
Povišenje temperature ne sme da prekorači: — 55'C na kontaktima osigurača, — 40%'C na stezaljkama.
Topljivi umetak za osigurače tipa D smesti se u odgovarajuću osnovu pričvršćenu na vertikalnu drvenu ploču debljine 15 mm i optereti jednosmernom strujom nazivne vrednosti, u toku vremena
prema tabeli 5. Zatim se meri pad napona između kontakta topljivog umetka. Izmerena vrednost ne sme prekoračiti vrednosti date u tabeli 4.
21