JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

5 ar auuu u ru u uuu u ira ru i za

COO PPOHAJOG a i i : : DK 634.983.3 redlog br. S ŽELEZNICKI PRAGOVI JUS D. D1.020 Krajnji rok za dostavljanje primedbi: 1 novembar 1960 1 Predmet standarda · Ovaj standard obuhvata tehničke propise za izradu i isporuku železničkih pragova od drveta za normalni i uzani kolosek, vrste drveta, kvalitet i dozvoljena otstupanja, način i uslove izrade, oblike i mere po preseku i dužini i dozvoljena otstupanja od istih, postupak sa pragovima do isporuke, prijem, obeležavanje ı otpremu. Ž Opšti uslovi 2.1 Vrste drveia Obični pragovi se izrađuju od drveta lišćara i četinara. ; Lišćari: hrast lužnjak (Quercus pedunculata), hrast kitnjak (Quercus sessiliflor a), slatka granica (Quercus conferta) i bukva (Kagus silvatica). : | Četinari: beli bor (Pinus silvestris), primorski bor (Pinus maritima)iariš (Larix europea). 212) Kvalitet drveta Pragovi moraju biti izrađeni od zdravog drveta dobrog kvaliteta i čvrstog sastava, zbijene i prave Žice. Drvo ne sme . imati mane koje bi mogle uticati na njihovu čvrstoću i trajnost, niti na mogućnost njihovog impregnisanja: ne sme biti okružljivosti, trulih čvorova, usukanih vlakana, urasle kore, paljivosti, dvostruke beljike, velike mušičavosti i rujavosti kod hrasta, velike i potpune modrine kod bora i ariša, zagušenosti u beljici i bolesnog crvenog srca kod bukve, raspuklina, pukotina, mrazupuca (zimotrenosti), piravosti, prozuklosti i trulosti. Pragovi ne mogu biti izrađeni od delova debla, koji su oštećeni gromom ili požarom. 2.3 Seča i izrada pragova Drvo od koga se izrađuju pragovi, mora poticati od dubećih živih stabala. | Stabla za izradu pragova moraju biti posečena u zimskoj seči za vreme mirovanja sokova. Pragovi se izrađuju rezanjem i tesanjem. Donja površina praga mora biti obrađena rezanjem. Dopušta se da bude obrađena i sekirom ali tako, da bude potpuno ravna. Pragovi čija je donja površina obrađena cepanjem, isključuju se od prijema. i ” ala o i . | Gornja, a eventualno i bočne strane praga, mogu biti obrađene sekirom, ali glatko tesane. | Pragovi moraju biti pravi i pravilnog oblika. Gornja i donja površina praga moraju biti vidljivo paralelne, a čeone i površine prerezane upravno na podužnu osu praga.

Pragovi sa izbočenom ili udubljenom krivinom u vertikalnom smislu ne preuzimaju se.

Gornja, donja i bočne površine praga treba da budu približno paralelne sa vlaknima drveta, da ih po mogućnosti ne presecaju, a bočne strane da se seku sa donjom površinom pod pravim uglom.

Srčika treba da bude u donjoj polovini čela praga. Obratno otesani pragovi se isključuju od prijema.

Kora i lika moraju pri izradi pragova biti potpuno očišćene. Takođe obrađeni prag treba da se očisti od plitkih crnih čvorova, od ostataka truleži i urasle kore, od zacepaka i sl. Kyrge od zdravih grana imaju biti glatko otesane Udubljenja nastala čišćenjem kvrga urasle kore i dr. moraju se obezbediti od zadržavanja vode, te se oticanje vode ima osigurati zasecanjem od udubljenja do bliže ivice praga u nagibu prema ivici. Kod dubokih udubljenja malog prečnika dozvoljeno je regulisanje oticanja vode bušenjem rupe kroz prag svrdiom prečnika maksimum 10 mm. Da bi se dobile propisane dimenzije u prosušenom stanju, pragovi se imaju obrađivati tako, da u sirovom stanju imaju nadmeru u širini i visini profila od 0,5 do 1 cm.

Upotreba capina pri izradi 1 izvozu pragova nije dozvoljena, te se na gornjem ležištu ı na bočnim stranama ne smeju videti ozlede od capina ili sličnog oruđa.

Nije dozvoljena primena raznih postupaka na površinama čela pragova sa proizvodima koji zatvaraju pore drveta i koji onemogućuju pravilnu impregnaciju. Naročito se zabranjuje zaštita čela pragova pokrivanjem zemljom, lišćem i sl. što izaziva infekciju drveta sporama gljiva.

2.4 Oblici i dimenzije pragova Oblici poprečnih preseka u kojima se izrađuju pragovi su sledeći: Oblici II i V su oni koji se dobijaju razrezivanjem poligona od četiri praga.