JUS standardizacija
STANDARDIZACIJA
S druge strane, napr. SSSR u standardima GOST 9000—59 i 9150—59 usvaja u potpunosti ISOprofil navoja, ostavljajući slobodu da se dno spoljnog navoja izvede bilo po nekoj proizvoljnoj spljoštenoj krivoj, bilo po kružnom luku sa poluprečnikom H/6, na otstojanju H/12 od dna osnovnog profila (isto kao u DIN-u).
Novi međunarodni profil metričkog navoja razlikuje se od danas važećeg navoja u našoj zemlji, koji je propisan u JUS M.B0.010. To nameće potrebu da se izvrši revizija standarda JUS M.B0O.O010 i svih na njemu baziranih standarda u cilju usklađivanja navoja koji će se upotrebljavati u našoj industriji sa međunarodno usvojenim navojem. Ova potreba utoliko je izrazitija, što su u pripremi jugoslovenski standardi za tolerancije navoja, koji su u broju 8/59 ovog biltena bili stavljeni na javnu diskusiju i čija izrada je sada u završnoj fazi. Logično je da tolerancije navoja treba bazirati na novom profilu navoja, a to izaziva potrebu da se jednovremeno sa izdavanjem standarda za tolerancije izvrši i zamena postojećih standarda za naVvoj.
Jednovremeno sa ustanovljenjem međunarodnog profila navoja, nadležni tehnički komitet ISO-a (ISO/TC 1) utvrdio je i nove nizove vrednosti prečnika i koraka navoja, koji Je usvojen od strane većine zemalja-članica ISO-a. Pošto se i ti nizovi u nekim vrednostima razlikuju od nizova koji su do sada bili na snazi u našoj zemlji, pojavila se je potreba da se i u tom pogledu izvrše korekture u jugoslovenskim standardima u cilju njihovog usklađivanja sa međunarodno usvojenim vrednostima.
Iz navedenih razloga nastupila je potreba da se standardi JUS M.B0.010, JUS M.B0.011, JUS M.B0.012, JUS M.B0.013, JUS M.B0.014, JUS M.B0.015, JUS M.B0.016 i JUS M.B0.017 prerade i
· zamene prerađenim izdanjem. Stručna komisija za standarde navoja i tolerancija navoja na svom zasedanju, održanom od 10 do 12 marta 1960 u Novom Sadu, usvojila je zaključak da se prilikom prerade navedenih standarda usvoji ISO-osnovni profil navoja prema sl. 1, s tim da se za dno profila spoljnog navoja usvoji kao granična linija kružni Muk sa poluprečnikom H/6, kao što je usvojen i u napred citiranom predlogu nemačkog standarda. Komisija je jednovremeno zaključila da se usvoji niz vrednosti prečnika i koraka navoja koje je utvrdio komitet ISO/TC 1, izostavljajući samo neke vrednosti koje se u našoj praksi ne koriste.
Najzad, Komisija je zaključila da se, u cilju usklađivanja načina grupisanja pojedinih nizova vrednosti prečnika i koraka sa načinom primenjenim u odnosnoj ISO-dokumentaciji, napusti dosadašnji način gprupisanja navoja u redove A, B, C, D ı E, pa umesto toga da se formira jedan niz vrednosti prečnik-korak pod nazivom »grubi navoj« koji će služiti za opšte svrhe i zamenjivati dosadašnji navoj reda A, a svi ostali navoji da se označe kao fihi ili sitni navoji i da se grupišu prema veličini koraka, tako da će biti utvrđeni nizovi vrednosti prečnika za korak 6, 4, 3, 2 itd. Kao posledica takvog grupisanja navoja pojavila se je potreba i za izvesnim promenama u nazivima i oznakama odnosnih standarda tako da će na mesto dosadašnjih 5 standarda (JUS M.B0.012 do 016) doći 9 novih standarda (JUS M.B0.012 do 020). Usled toga dosadašnji standard JUS M.B0.017 koji se odnosi na konični navoj moraće u novom izdanju dobiti oznaku JUS M.B0.030.
Ovde „treba još napomenuti da će prelaz na novi ISO-profil navoja u našoj industriji zahtevati preduzimanje izvesnih mera s obzirom na činjenicu da postoji mogućnost da nastupi potreba sparivanja navrtki, izrađenih sa starim profilom navoja, sa vijcima sa novim profilom i dau izvesnim slučajevima to sparivanje ne bude moguće jer bi navoj navrtke zadirao u navoj vijka. Da bi se izbegle eventualne teškoće biće potrebno, između ostaloga, utvrditi razne datume stupanja na snagu standarda za unutrašnji navoj i onih za spoljašnji navoj. Predviđeno je da o tome rešava stručna Komisija na svom narednom zasedanju.
Najzad, što se tiče standarda za tolerancije navoja, oni će u svojoj konačnoj redakciji, morati da se razlikuju od predloga koji su bili na javnoj diskusiji samo u odnosu na mali prečnik, jer se prelaskom na novi profil navoja menja samo mali prečnik. Tolerancije velikog i srednjeg prečnika se suštinski ne menjaju. Međutim, pojaviće se izvesne razlike kao posledica nekih izmena grupisanja nazivnih prečnika, koje je Komisija usvojila na svom poslednjem zasedanju, a takođe izvesne izmene kao posledica nove koncepcije grupisanja navoja u redove istog koraka, namesto dosadašnjeg grupisanja u redove A, B, C, D, E, o čemu Je napred bilo reči.