JUS standardizacija

—

Krainji rok za dostavljanje primedbi: 1 mart 1961

~

r o

~ —

i [3]

~ |]

[5] So

351 3.11

3.12

3.2, 3.21

Ya

Predlog br. 3408 BOROVA SMOLA . | JUS H. L.2.020 (rajnji rok za dostavljanje primedbi: 1 mart 1961 | . U ovom standardu primenjene su jedinice veličina i njihove oznake po JUS 4.41.040 (napr. jedinica težine kilopond — kp |

zamenjuje do sada upotrebljavanu jedinicu kilogram — kg).

Predmet standarda

Ovaj standard odnosi se na smolu sledećih vrsti bora: crnog bora (Pinus nigra), belog bora (P. silvestris), alepskog

bora (P. halepensis), molike (P. peuce) i munike (P. Heldreichii).

Definicija i sastav smole

Definiciia

Borova smola je organska materija koja nastaje u smolnom sistemu drveta dubećih stabala vrsti roda PINUS. Dobija se specijalnom tehnikom ranjavanja, poznatom pod nazivom sm olare nje. Pri napuštanju smolnih kanala, borova

smola je bistra tečnost, ali docnije, usled oksidacije prelazi, više ili manje, u belu kristalastu no žitku masu. Zagrevanjem do 80% kristalni deo smole prelazi u tečan, zadržavajući svoje osobine.

Sastav smole

Borova smola pretstavlja rastvor smolnih kiselina (kolofona) u terpentinskom ulju. Opšta formula smolnih kiselina je CaoHapO>, dok je terpentinsko ulje sastavnljeno od monoterpena (CySHy6).

Srednji sastav borove smole je:

— smolne kiseline (Kolofon) .... ie a aoerefe Sre aaa KN aa ale s i aaa oe 70—75%" — (iogekys\stski<) WHiH{S oooooopad aco. doba ba DO m-oeigoa tiG:Oft Oi 00:35. 16—20%, —— ja{o6iqroje) al N{(eojah:! uo Ooo Boa dob ode G oidiojo 00066 0 O:00% 00.160 9:0%0;ni0 9—10%.

U grupu smolnih kiselina dolaze primarne smolne kiseline (primarne, sapinske i dr.)i sekundarne smolne kiseline (u prvom redu abijetinska i dr.).

Terpentinsko ulje najčešće je sastavljeno od pinena, kao i od drugih monoterpena (limonen, karen i sl.) i seskviterpena.

U grupu nečistoće i vode dolaze organska i neorganska nečistoća, prirodna i naknadno dospela voda. Nečistoća dodospeva u smolu još na samoj belenici i lončiću, i njen se procenat povećava sa ostalim manipulativnim fazama (sakupljanjem, transportom, presipanjem i sl.). Kao organska nečistoća smatra se kora, iverje, četine, lišće, insekti i dr, Pri zagrevanju smole organska nečistoća lebdi po površini smole. Kao neorganska nečistoća se smatra zemlja, pesak, prašina i sl. Pri zagrevanju smole neorganska nečistoća pada na dno suda. Voda može biti prirodna (do 3%) i kišnica,

Prirodna voda prati smolu u samom smolnom sistemu, odnosno dospeva u smolu iz okolnog drvnog tkiva (ozleđenih traheida). Kišnica dospeva u smolarski lončić za vreme smolarske sezone rada. Njeno učešće je uslovljeno veličinom padavina između jednog i narednog sakupljanja smole.

Jedan litar grubo pročišćene smole od nečistoće (neorganske 1 organske) teži oko 1,06—1,10 kp. Klasifikacija Prema ovom standardu borova smola se deli na:

— borovu smolu I klase, — borovu smolu II klase, i — struganicu.

Borova smola I klase

Borova smola TI klase mora imati beo i kristalan izgled beličastog meda na temperaturi od 20%. Ona: treba da se lako presipa iz suda u sud. Mirisa je prijatnog a ukusa gorkog.

Borova smola I klase ne može imati više od 9% nečistoće i vode raspoređenih na nečistoću (neorgansku i organsku) do 5% i na vodu do 4%. :

Borova smola II klase

Borova smola II klase može biti malo zamućenog do belo-žućkastog izgleda. Na temperaturi od 20%C se sporije presipa iz suda u sud. Mirisa je prijatnog a ukusa gorkog.

–

KK e RL ge