JUS standardizacija
M iva Šepia SLANUANKIJIZĆAKLIJA.
Samo u 1960 godini obnovljeno je 431 standarda u ukupnom tiražu od 431.000 primeraka. Prema tome, a bez obzira na iznos pojedinih tiraža obnovljenih standarda, ovo stanje nas jasno upućuje na Zaključak, da jugoslovenski standardi bivaju u sve većoj meri primenjivani.
Razumljivo, baš u cilju što efikasnije afirmacije naših standarda, Zavod je u 1960 godini činio znatne napore da u svoju saradnju uključi što veći broj stručnjaka iz naše industrije, pa da preko njih obezbedi i primenu standarda u proizvodnji.
U odnosu, pak, na materijalna ostvarivanja kroz prodaju jugoslovenskih standarda, kao ı u odnosu na prodajne cene samih standarda, može se reći sledeće. i
Jedan komplet od 2.353 objavljena jugoslovenska standarda prodaju se po ceni od din. 95.574 (u šta nije uračunata cena za još 40 standarda koji su bili u završnoj fazi grafičke izrade u trenutku redigovanja ovog izveštaja). U ovaj zbirni iznos ulaze različite cene pojedinih standarda, zavisne prvenstveno od godine u kojoj je odnosni standard realizovan pa, prema tome, zavisne ı od troškova grafičke realizacije zaračunavatih u toj godini, kao što su zavisne i od obima samog standarda.
Delujući u pravcu postavljenih zadataka Zavod je, mimo neposredne pripreme i realizacije Jugoslovenskih standarda, delovao obimno i u pravcu pružanja svestrane pomoći u odnosu na inostranu standardizaciju. Tokom 1960 god. Zavodu su se obraćale mnoge naše fabrike i ustanoye po pitanju nabavke inostranih standarda koji su im bili neophodni rađi ponuda i isporuke njihovih proizvoda inostranim kupcima. Usled toga, Zavod je kroz mnogobrojne porudžbine nabavio tokom godine 7944 razna strana standarda : obszb:dio fotokopiranje 7031 inostranog standarda. Razumljivo, pak, mimo ovih usluga Zavod je pružao pomoć našim mnogobrojnim interesentima za inostrane standarde i kroz svoju standardoteku, u kojoj su ti interesenti nesmetano koristili elemente iz stranih standarda, jer standardoteka Zavoda raspolaže sa standardima, biltenima i periodičnim publikacijama 37 raznih zemalja, sa kojima vrši razmenu za naše standarde i naš bilten »Standardizacija«.
Saradnja sa međunarodnim organizacijama za standardizaciju postepeno je jačala i u 1960 god. kako u pogledu učešća u diskusiji putem pismenih anketa o predlozima. međunarodnih preporuka, tako i na zasedanjima pojedinih tehničkih komiteta, potkomiteta i radnih grupa, iz onih oblasti standardizacije koje su od naročitog interesa za jugoslovensku standardizaciju. Ova saradnja na međunarodnom planu manifestovala se kroz saradnju sa 107 raznih komiteta, potkomiteta i radnih grupa.
Održavana je, takođe, i saradnja sa radnim grupama Evropske ekonomske komisije (ECE), koje se bave problematikom standardizacije voća i povrća i standardizacije drvene ambalaže za voće 1 povrće.
Posle odluke Saveta ISO, rukovodsćeg organa te međunarodne organizacije, da se u cilju podsticanja intenzivnije saradnje na području međunarodne standardizacije i pružanja moralne podrške u radu na nacionalnoj standardizaciji, u članstvo Saveta obavezno svake godine bira bar po jedna zemljačlanica koja dosad nije bila zastupljena u Savetu, Jugoslovenski zavod za standardizaciju (kao jugoslovenska nacionalna ustanova) izabran je za člana Saveta ISO za period od 3 godine, računajući od 1961 godine.
Međutim, iako se intenzitet naše saradnje na međunarodnom nivou postepeno razvijao i jačao,, ipak je naša saradnja u tom pravcu još uvek u skromnim razmerama. Zapadne zemlje su u tom smislu vrlo aktivne, a poslednjih godina su se i istočne zemlje aktivirale u toj saradnji, pa je u tom smislu zaostao samo mali broj zemalja, većinom tek učlanjenih i industrijski nerazvijenih, koje se ograničavaju ma ulogu posmatrača. Imajući, stoga, u vidu značajan industrijski razvoj naše zemlje u poslednjim godinama, postoji opravdana potreba da se i mi u Većoj meri angažujemo za međunarodnu saradnju na području standardizacije koja je neosporno važan faktor u unapređenju industrijske proizvodnje. Stoga je potrebno, među ostalim merama, obezbediti i jače učešće naše industrije, instituta ı dr. ustanova na zasedanjima pojedinih tehničkih komiteta ISO organizacije.
I, konačno, uz ovaj sažeti rezime rada treba naglasiti da je 1960 godina donela i značajne izmene u samoj strukturi naše ustanove, s obzirom da je 20 jula 1960 god. stupio na snagu Zakon o jugoslovenskim standardima, kojim je dotadašnja Savezna komisija za standardizaciju dobila svoj sadašnji naziv — Jugoslovenski zavod za standardizaciju (JZS) ı organa društvenog upravljanja — Savet za standardizaciju. Razumljivo je da su tim zakonom, pored fiksiranja dosadašnjih funkcija, ciljeva i zadataka, zatim izvesnih izmena, objašnjenja i detaljnijih definisanja načina i ciljeva rada, Zavodu namenjeni i novi, znatno širi zadaći.
U ovoj fazi razvitka naše standardizacije ostaju i dalje kao primarni zadaci:
— doneti u što kraćem roku što veći broj standarda i
— organizovati kontrolu primene standarda, naročito u sektoru proizvodnje robe široke potrošnje.
Ing. S. Vitorović