JUS standardizacija

10

1 ALUOZARUIJIZĆ/AVI1J 2"

1) podatak o kvalitetu (super-kvalitet),

2) titar,

3) dužinu vlakna,

4) čvrstoću kidanja i izduženje u suvom stanju,

5) sadržaj vlage, i

6) greške iz toka predenja.

Sličan jedan ugovor o isporuci između japanskog Udruženja jndustrije rejona i jedne evropske zemlje, iz 1960. god., a za isporuku viskoznog rejona, obuhvata sledeće karakteristike:

1) podatak o kvalitetu (super-kvalitet),

2) čvrstoću kidanja i izduženje u suvom i mokrom stanju,

3) titar,

4) koeficijent varijacije izduženja,

5) težina konusnog kalema i

6) broj zavoja.

Brojčane vrednosti pojedinih karakteristika obuhvaćene u našem predlogu

Smatramo da je na ovome msstu potrebno dati obrazloženje, šta je poslužilo kao kriterijum prilikom utvrđivanja brojčanih vrednosti obuhvaćenih karakteristika. Uopšte uzev, možemo reći da smo se rukovodili sledeć:m: .

1) Literaturnim i dokumentacijskim podacima o kvalitetu viskoznih vlakana u svetu uopšte.

2) Podacima o vrednostima garantovanim ugovorima O isporuci ili kupovini viskoznih vlakana.

dobijenim sa raznih strana, iz raznih zemalja i kontinenata. ji

3) Podacima ispitivanja raznih stranih uzoraka viskoznog cel-vlakna i rejona koji su tokom 1959, 1960. i delom 1961. god. prerađivani u našoj zemlji, u raznim predionicama i svilarama i koji su nam stavljeni kao uzor kakvo vlakno ili rejon treba da proizvodimo.

4) Podacima ispitivanja raznih stranih uzoraka viskoznog cel-vlakna i rejona donetim od strane naših ljudi iz viskoznih fabrika u inostranstvu, a koji su okarakterisani kao prvoklasna roba.

5) Podacima o normama za kvalitet viskoznih vlakana onih zemalja u kojima to postoji (istočnoevropskih). 6) Podacima dobijenim iz naših tekstilnih fabrika—K_predionica ı svilara, O vrednostima kvaliteta produkata izrađenih iz viskoznog cel-vlakna i rejona, u poređenju sa istim tipovima vlakna i rejona stranog porekla, prerađivanim pod istovetnim uslovima.

7) Realnim mogućnostima naše fabrike viskoznih vlakana u Loznici.

Sinteza svih tih podataka dala je brojčane vrednosti predložene za minimalni kvalitet predloga standarda. Sa strane fabrike viskoznih vlakana možemo tvrditi, a za to postoji dokumzsntacija u svakoj našoj predionici, da su te vrednosti, posmatrane kao minimalni kvalitet, u evropskom proseku, a uvek iznad minimalnog kvaliteta većine evropskih proizvođača. Kod toga mislimo, uglavnom, na zapadno-evropske zemlje, dok se kvalitet viskoznih vlakana istočnoevropskih zemalja sa ovim prosekom ne može uporediti, osim malih izuzetaka.

Šta sve sadrže predlozi standarda?

Ovaj predlog standarda za kvalitet obuhvatio je kod viskoznog csl-vlakna pamučnog i jutanog tipa sledeće karakteristike:

1) titar ı koeficijent varijacije titra,

2) čvrstoću kidanja i izduženja u suvom i mokrom stanju i koeficijente varijacije,

3) čvrstoću kidanja u petlji,

4) dužina vlakna: srednji štapel, duža vlakna i vlakna ispod 10 mm dužine,

5) sadržaj vlage,

6) odstupanje trgovačke težine, i

7) avivažu.

Za vuneni tip obuhvaćene su sve karakteristike kao kod pamučnog, a, osim toga. još i stepen Kovrdžavosti i ravnomernost obojenja.

Budući da vrednosti ispitivanja zavise i od metoda i primenjenog aparata, to su u predlogu dati: način uzimanja uzoraka, priprcma i broj uzoraka, broj pojedinačnih ispitivanja, način ili metoda ispitivanja i aparati, tamo gde za to ne postoje jugoslovenski standardi. Istovremeno je dat i način određivanja kao i korekcija trgovačke težine.

Način uzimanja uzoraka, njihova priprema, metode ispitivanja i aparati su dati na bazi BISFA propisa, ukoliko su njima obuhvaćeni, sa izvesnim modifikacijama određenim s naše strane.

Ovi predlozi standarda, osim toga, pokušavaju da uvedu primenu decimalnih jedinica za titar teksa. Kao prvi prelaz predlaže se označavanje titra u Jedinicama mere denije, a u zagradi teks. U narednom, drugom stepenu, bilo bi obrnuto, a poslednja faza ovog prelaza bila bi obsležavanje isključivo u teksima.

U pogledu terminologije predlog standarda obuhvatio je nazive »Cel-(viskozno) vlakno« i »yiskozni rejon«, isključivo iz toga razloga što su sadašnji važeći jugoslovenski standardi za tekstilne sirovine ı mđuprodukte obuhvatili ove nazive. Smatramo međutim, da bi trebalo pozabaviti se i ovim pitanjem, jer ti izrazi ne zadovoljavaju u potpunosti.

Inž. A. Požleb