JUS standardizacija

38 Re iZ. 7 STANDARDIZACIJA

ee e ee eee :—m—<:m—–—e—e GG e ——s——IoG——ı : Ž "Tolerancije u mašinograduji Predlog br. 3950 TOLERANCIJE, SLOBODNIH MERA Obiašnjenja i definicije

J_U S M. Al. 400

Krajnji rok za dostavljanie primedbi: i. jun 1962.

1 Predmet standarda

Ovaj standard sadrži opšta objašnjenja o tolerancijama slobodnih mera u mašinogradnji i o njihovoj primeni.

2 Objašnjenje i definicija termina »slobodne mere« 2.1 Prilikom proizvodnje elemenata mašina i mašinskih postrojenja: kao i njihovog sklapanja u sklopove, odnosno u mašine

i mašinska postrojenja, moraju sve mere koje imaju funkcionalan značaj biti ostvarene u granicama tolerancija prop1sanih u crtežima odnosnih delova i sklopova. Veličina i položaj tolerancije za svaku pojedinu meru određuju se u Zavisnosti od funkcije odnosne mere, pri čemu se prvenstveno koriste tolerancije predviđene u standardima tolerancija dužinskih mera, JUS M.A1.110 do 226. | : Na mnogim mašinskim delcvima i sklopovima, međutim, postoji izvestan broj mera čije se tolerarcije ne mogu prop!-

sati na bazi razloga uslovljenih funkcijom tih mera, jer veličina prekoračenja nazivne vrednosti tih mera prilikom izrade odnosnih delova ne utiče ni na sigurnost ni na upotrebljivost delova, pod pretpostavkom, naravno, da prekoračenja leže u izvesnim razumnim granicama, uslovljenim normalno vođenim proizvodnim postupkom. Takve mere označuju se kao slobodne mere i u crtežima se upisuju samo njihove nazivne vrednosti, bez navođenja veličine i položaja toleTancija. 2.2, Prema objašnjenju u prethodnoj tački, slobodne mere su takve mere čija eventualna odstupanja od nazivnih vrednosti praktično ne utiču na upotrebljivost odnosnih delova, ukoliko ta odstupanja leže u granicama koje se ostvaruju uobičajenim proizvodnim postupkom. 3

2.3 Kao slobodne mere se, načelno, ne mogu smatrati mere koje obrazuju naleganje (vidi JUS M.A1.110), kao ni druge mere koje utiču na zamenijivost delova. .

3 Tolerancije slobodnih mera

3.1 Svrha tolerancija slobodnih mera je da se odrede one razumne granice u kojima slobodne mere treba da budu ostvarene u proizvodnji delova ili sklopova, da bi.bila obezbeđena njihova upotrebljivost. Te granice se određuju tako, da one mogu da budu ostvarene upotrebom mašina i alata za koje nije propisana specijalna određena tačnost, pri normalnom

pažljivom radu stručnog radnika.

3.2 Prema tome, veličina tolerancija slobodnih mera određuje se na bazi iskustava o uobičajenoj tačnosti izrade koja se posti že određenim proizvodnim postupkom. 3.3 Tolerancije slobodnih mera određene su, po pravilu, za dva stepena tačnosti izrade, što odgovara razvrstavanju pTOIZ-

vodnih postupaka, odnosno mašina alatki, u dve klase s obzirom na prosečnu preciznost izrade koja se postiže primenom odnosnih proizvodnih postupaka i mašina alatki. 3.4 Tolerancije slobodnih mera daju konstrukteru obaveštenja o tome u kojim granicama će ležati te mere pri izvesnom

·određenom proizvodnom postupku.

4 Primena tolerancija slobodnih mera

4.1 Prilikom određivanja svake pojedine mere delova i sklopova mašina i postrojenja, koja ne utiče na zamenljivost ı funkciju dela, odnosno sklopa, konstrukter mora da oceni da li je za tu meru prihvatljiva tolerancija predviđena za slobodne mere. Ukoliko je to slučaj, nije potrebno nikakvo označavanje tolerancija odnosne mere na crtežu. U protivnom konstrukter mora utvrditi veličinu i položaj potrebne mere i to na crtežu upisati.

4.2 Ako konstrukter smatra potrebnim da odredi stepen tačnosti izrade za slobodne mere, treba da to naznači na crtežu rečima: »Slobodne mere u X stepenu tačnosti«, stavljajući za X željeni stepen tečnosti. U odsustyu ta kve oznake, proizvVođač, odnosno izvršilac radova, treba da ostvari stepen tačnosti koji odgovara klasi preciznosti primenjenog postupka i mašina alatki.

Ako je potrebno da se predvidi da na istom crtežu izvesne mere budu ostvarene u 1, a izvesne u 2. stepenu tačnosti, to se mora označiti na podesan način, npr. zaokruživanjem mera koje treba ostvariti u 1. stepenu tačnosti i ispisivanjem reči: »Zaokružene slobodne mere u 1. stepenu tačnosti, sve ostale u 2. stepenu tačnosti«. .

4.3 Slobodne mere se prilikom preuzimanja delova, odnosno sklopova ili mašina i postrojenja, načelno ne proveravaju,

izuzev slučajeva kada to nameću ubedljivi razlozi (npr. upadljivo velika odstupanja od nazivnih mera, osetno preko-

račenje težine i sl.).