JUS standardizacija

POVODOM STAVLJANJA NA JAVNU DISKUSIJU GRUPE PREDLOGA STANDARDA O TOLERANCIJAMA SLOBODNIH MBRRA

Grupa predloga standarda o telerancijama slobodnih mera treba da popuni prazninu koja do sada postoji u oblasti tolerancija u mašinstvu. I ova grupa odnost se, kao ı ranije izdati standardi iz oblasti tolerancija. isključivo na dužinske mere (sa Jednim izuzetkom u predlogu JUS M.A1.410), dok će tolerancije mera koje izražavaju geometrijske odnose biti obrađene kasnije.

Smernice na osnovu kojih su izrađeni ovi predlozi standarda utvrdila Je Stručna komisija za standarde o opštim tolerancijama u mašinstvu ı o dodacima na obradu na svom trećem zasedanju održanom 24. ı 25. aprila 1961. u Beogradu. U sastavu stručne komisije bili su tom prilikom stručni predstavnici preduzeća: »Bratstvo« iz Travnika. »Đuro Đaković« iz Slavonskog Broda. Industrija motora iz Rakovice, »Jedinstvo« iz Zagreba, »Litostroj« iz Ljubljane, »Prvomajska« iz Zagreba, »Rudi Čajevac« iz Banje Luke i Tovarna

avtomobilov ız Maribora, zatim Vojne pošte 3070 ız Zarkova, a sem toga kao stručnjak prof. dr inž. Ivo Hercigonja.

Pošto do sada ne postoje jedinstvene međunarodno utvrđene tolerancije slobodnih mera to su, prema zaključcima stručne komisije, za osnovu predloga standarda JUS M.ALl.420 ı 421 (dozvoljena odstupanja delova od sivog liva, temperliva ı čeličnog liva) uzeti nešto modificirani interni standardi preduzeća »Litostroj«, pri izradi predloga standarda JUS M.A1.422, 423 i 430 (dozvoljena odstupanja livenih delova od teških ı od lakih obojenih metala ı čeličnih kovanih delova) korišćeni su podaci iz odnosnih nemačkih standarda DIN 1687 (predlog), 1688 (predlog) ı 7524, dok je princip određivanja dozvoljenih odstupanja u JUS M.A1.410 (odstupanja mera ostvarenih skidanjem strugotine) utvrdila Komisija. Pri tome Je utvrđeno da će se koristiti vrednosti tolerancija po ISO-sistemu tolerancija ı to kvaliteta 13, 14, 15i 16, kao što Je objašnjeno u predlogu JUS M.A1.410, no s obzirom na to da je raspon mera obuhvaćenih ISO-sistemom manji od raspona u predlogu JUS M.A1.410, nedostajuće vrednosti morale su biti izračunate logičnim proširenjem ISO-niza vrednosti na bazi zakonomernosti u postojećem nizu. U rešavanju detalja

(npr. određivanje granica pojedinih područja nazivnih mera) sprovedena je tendencija oslanjanja na rešenja primenjena u ISO-sistemu tolerancija.

S obzirom na sve izložene momente, treba očekivati da će sva zainteresovana preduzeća sa potrebnom

pažnjom proučiti ove predloge standarda i svojim primedbama i sugestijama pomoći da oni što potpunije odgovore svojoj nameni.

Inž. B. Starniković