JUS standardizacija
> _1ZMINIJAIVIJIZ AV 1JACa
spoljnjem prečniku. Svi inostrani proizvođači izrađuju ih prema spoljnjem prečniku te su i potrošači navikli na to. Kapaciteti naših preduzeća koja proizvode ova dna su mnogo veći no što su naše unutrašnje potrebe, te proizvođači, ako žele da iskoriste svoje kapacitete, moraju da računaju na inostrano tržište.
Dozvoljena odstupanja u merama i obliku odgovaraju već usvojenim odstupanjima za OVE proizvode. Proizvođači ih ostvaruju, a potrošačima, s obzirom da su objekti gde se dna upotrebljavaju grubi, ne stvaraju teškoće. Tolerancija za debljinu određena je prema tolerancijama koje su dozvoljene za čelične limove, povećana za onoliko koliko to stepen plastične prerade zahteva i koliko se može očekivati da će se debljina smanjiti stvaranjem oksidne kore pri grejanju radi presovanja i termičke obrade. Pri ovome je pretpostavljen normalni postupak. Kako se dna izrađuju ı od čeličnih limova nestandardizovanih vrsta čelika i kvaliteta to Je u odgovarajućem članu predloga (čl. 3.2) ušla napomena da se u tom slučaju tolerancija za debljinu mora sporazumno da utvrdi. Ovo zbog toga, da se ne bi desilo da se za dna izrađena od limova sa većom tolerancijom debljine zahtevaju debljine u tolsrancijama predviđenim u ovim predlozima. Propisi i smernice date u pogledu tolerancija mera ı oblika otkivaka dobijenih presovanjem ı utopnim kovanjem u DIN 7521 do 7529 ne mogu se ovde primeniti Jer se odnose na veliki stepen deformacije materijala ı na znatno veći uticaj oksidne kore na stanje spoljne površine ı mera.
Kako domaći proizvođači čeličnog lima, a i većina inostranih, od neke debljine, ne proizvode limove veće širine od 2000 mm, piedviđeno je da dna većeg prečnika mogu biti izrađena i od 2 dela spojena zavarivanjem pre presovanja. Dna se rade od različitih vrsta ı kvaliteta lima te se ne može da odredi kojom vrstom zavarivanja treba limove spojiti dok se ne odrede vrsta ı kvalitet materijala lima. Zato je predlogom predviđeno da se za vrstu i način zavarivanja koji će se upotrebifi za spajanje limova, kao i za način ı obim _ ispitivanja zavarenog spoja, proizvođač i naručilac sporazumeju, tj. da odaberu. od već postojećih, odgovarajući način zavarivanja prema vrsti i kvalitetu lima ı nameni dna ı odgovarajući način ı obim ispitivanja zavarenog spoja (tač. 4 predloga).
Propisi za izradu ı isporuku, koji treba da budu predmet posebnog standarda, u ovom predlogu nisu obuhvaćeni već Je u odgovarajućim tačkama samo navedeno koji su to propisi i koliko se odnose na ove standarde.
Kao što Je već navedeno, dna se, prema nameni, rade od raznih vrsta i kvaliteta čelika te se ne može odrediti postupak sa materijalom pri izradi dna dok se ne odredi materijal. Samim izborom materijala određen Je postupak sa njim. Za svaku vrstu materijala lima određen je ı postupak za njegovu plastičnu preradu i termičku obradu u odgovarajućem standardu, a za nestandardizovane vrste lima postupak je određen od strane proizvođača lima (tač. 4.1 ı 4.2) predloga.
Normalno se na presovanom dancetu ne vrši nikakva obrada sem obrade ivice cilindričnog oboda ji to prema načinu spajanja sa cilindričnim delom kotla ili suda. Ređe se obrađuje spoljna površina cilindričnog oboda kada se dno uvlači u neki obrađeni prsten. Najčešće se dna isporučuju samo sa poravnatom ivicom, koja može biti grubo poravnata odsecanjem viška oboda ili ogrlice testerom ili gasnim gorionikom. Ovakva ivica smatra se neobrađenom. Ili se poravnjavanje ivice odmah ili naknadno vrši obradom skidanjem strugotina (struganjem ili glodanjem), u kom slučaju se smatra da je ivica grubo obrađena. Kako je ovo najčešći način isporuke to Je u predlog ušao način kao normalni, i da ne bi bilo dvoumljenja, data Je odmah i definicija neobrađene i obrađene ivice. Ako se traži neki drugi oblik, od 7 mogućih oblika, to se mora posebno ugovoriti i priložiti crtež ivice sa naznačenim kvalitetom obrade (član 4.3 predloga).
Kao normalno stanje isporuke uzeto Je za materijal dna normalizovano stanje kao najčešće stanje u kome se materijal koristi u gradnji kotlova ı sudova pod pritiskom. Materijal dna u ovom stanju mora imati iste mehaničke osobine koje ima i lim od koga je dno izrađeno u normalizovanom stanju. U odgovarajućem standardu za lim, odnosno u podacima koje daje proizvođač lima za nestandardizovane vrste propisane su vrednosti za ove osobine te ni za ovo nisu potrebni posebni propisi sem onoliko koliko je to navedeno u predlogu (tač. 5).
U principu, kvalitet izrade dna ne bi smeo da bude lošiji od kvaliteta lima od koga Je dno izrađeno ı to kako u pogledu kvaliteta izrade, površine ı spoljnjeg izgleda, tako i u pogledu kvaliteta materijala. Saobrazno ovome i za obim i način proveravanja kvaliteta izrade i kvaliteta ı osobina materijala dna, treba da važe isti propisi koji važe i za lim od koga je dno načinjeno, tj. za. sve ovo treba koristiti odgovarajuće standarde, pa nisu potrebni posebni prop:si i posebin standard. Ukoliko proizvođač nije u stanju da održi ove uslove ili potrošač od nekih odustaje, predv:đeno Je u predlagu da se međusobnim sporazumom mogu da utvrde posebni uslovi (tačka 6 predloga).
Držeći se navedenog principa usvojeno je da se i za greške izrade i način njihovog uklanjanja usvoje propisi predviđeni za limove. ·
Iz izloženog se vidi da nisu ni potrebni posebni tehnički propisi za izradu ı isporuku presovanih dna, pošto su svi uslovi kojima dna i osobine kojima materijal dna mcra da odgovara, zavisni od vrste i kvaliteta lima, te se odgovarajući propisi za limove mogu da primene i na presovana dna.
Inž. V. Birviš