JUS standardizacija
OBRAZLOŽENJE UZ PREDLOGE STANDARDA ZA PRESOVANA DNA (JUS M.E0.020, 021 i 022) |
Na sastanku radne grupe 1, Stručne komisije za standarde za kotlogradnju, utvrđene su smernice za standardizaciju oblika i dimenzija presovanih dna koja se koriste za gradnju kotlova i drugih termoener– getskih uređaja i za izradu sudova pod pritiskom.
Od četiri oblika koji se kao standardizovani proizvode u inostranstvu (duboka dna, plitka dna, malo ispupčena dna i ravna dna) usvojeno je da se standardizuju samo tri oblika: duboka sa karakteristikama R,=d i R,=0,Id, plitka sa karakteristikama Ri=0,8d i R»~ d/6,5 i ravna presovana dna. Malo ispupčena dna, za koja se za sada ne predlaže standardizacija, koriste se u kotlogradnji za izradu dna kod kotlova sa plamenim cevima a naročito u gradnji sudova bez pritiska. Kako se u našoj zemlji još ne proizvode talasaste plamene cevi to je proizvodnja ovakvih kotlova mala i skopčana sa uvozom, pa je treba izbegavati. Kod sudova bez pritiska ova malo ispupčena dna mogu se bez smetnji i povećanja troškova proizvodnje sudova zameniti plitkim, koja se ovim predlogom standardizuju. I za kotlove sa talasastim plamenim cevima mogu se, tamo gde se ne mogu da primene ravna dna, na mesto malo ispupčenih upotrebiti plitka ili duboka dna, ali se pri ovoj zameni mora da vodi račun o tome da su ova dna znatno kruća i da stvaraju Veći OtVOI dilataciji plamene cevi iako plitka i duboka dna, sa istim unutrašnjim pritiskom, imaju manju debljinu od malo ispupčenih.
Inostrani proizvođači proizvode dna prema spoljnjem prečniku kao nazivnom. Prečnici se za sva tri oblika dna kreću od 300—1000 mm u stupnjevima po 50 mm, a od 1000—4000 mm po 100 mm. Za nazivne debljine za plitka i duboka dna po 1 mm, počev od 6 do 48 mm, a za malo ispupčena i ravna po 1 mm od 6 do 20 mm i po dva mm od 20 do 30 mm. !
Ako bi se pri standardizaciji i kod nas usvojila ovako velika zbirka dna po prečniku i debljini, opteretili bi se proizvođači velikim troškovima oko izrade i održavanja velikog broja kalupa, čija bi amortizacija išla sporo usled smanjivanja broja jednakih danaca u pojedinačnim narudžbinama. T jedno 1 drugo povećalo bi troškove proizvodnje s jedne strane, a usporilo proizvodnju i smanjilo kapacitet postrojenja. s druge strane. Zato je predloženo da se, za sada, standardizuju samo oni prečnici i debljine koji najčešće dolaze u upotrebu ili će doći za nekoliko godina. Konstruktori će ipak imati dovoljno široku zbirku i prečnika i debljine. Za plitka i duboka dna predlaže se standardizovanje prečnika od 300 do 3200 mm, s tim da se prečnici do 1000 mm razlikuju po 50 mm, preko 1000 do 1800 mm, po 100 mm, a preko ovoga po 200 mm. Za ravna dna od 300 do 3000 mm, sa razlikom po 50 mm do prečnika 1000 mm, po 100 mm za prečnike preko 1000 do 2400 mm i po 200 mm za prečnike preko 2400 mm. Kod debljina predviđeno je da se za duboka i plitka dna standardizuju debljine od 6 do 40 mm, a za ravna od 6 do 26 mm, sa porastom od po 1 mm do debljine od 10 mm a zatim po 2 mm.
Ostale mere za sva tri oblika podešene su tako da dna odgovaraju propisima za gradnju kotlova i sudova pod pritiskom, sem kod ravnih, gde su ušla i dna koja po svojim merama za prevoj ne odgovaraju za gradnju kotlova, ali se upotrebljavaju u gradnji otvorenih i zatvorenih sudova bez pritiska. Ova dna su u fabeli 1. predloga JUS M.E0.022 odvojena stepenastom linijom.
Uslovi kojima obe vrste ispupčenih dna odgovaraju jesu: — dubina ispupčenog dela h—85=0,18d — poluprečnik ispupčenja R,=d
— poluprečnik prevoja R>=0,1d — Visina ruba h=46 — ı za Tavna dna R=208
—- Tako se ovim predlogom predlaže za standardizaciju manja zbirka dna, ipak se pruža za naše prilike širok izbor i ne sprečavaju konstruktori kotlova i sudova pod pritiskom i otvorenih i zatvorenih sudova bez pritiska da nađu pogodna ı racionalna rešenja.
Za proizvođače bi bilo pogodnije da se dna standardizuju prema unutrašnjem prečniku. Za izradu dna istog prečnika a različitih debljina, na alatu za presovanje menjao bi se samo prsten za provlačenje prema debljini dna. Ovo je lakše i skopčano sa manjim. troškovima no što zahteva promena prevoja na štemplu da bi se prema debljini dna podesio unutrašnji prečnik. Prsten za provlačenje se vremenom haba, proširuje i posle regulisanja dobija se prsten za veću debljinu dna. Ipak je usvojeno da se standardizacija izviši prema