JUS standardizacija

8.1

8.11

Izvitoperenost Je rezultat raznih grešaka površine i njene ose obrtanja (hyi, MP», h s na slici 4):

a) neravna površina, b) površina nije upravna na osu obrtanja,

c) periodično aksijalno pomeranje ose obrtanja.

Napomena: Ako ispitivana ravan ima geometrijsku osu (deo A, sl 5), a ova se ne poklapa sa osom obrtanja, radijalno bacanje, koje iz toga proizilazi, dovodi do izvitoperenosti, ali se ova greška na kraju svodi na nedostatak upravnosti čeone stranice na obrtnu osu; treba zapaziti da izbočenost obrtanja praktično nema vrlo veliki uticaj, pošto se ona prenosi na izvitoperenost u odnosu 1 : 2, a u slučaju jednake izbočenosti u svim tačkama ose (necentričnost) ova izbočenost ne stvara nikakvu izvitoperenost prilikom obrtanja površine.

Pojmovi vezani za proveravanje tačnosti podele i za druga specijalna proveravanja

Podelici

Ova tačka obuhvata definicije koje se odnose na greške podeljaka skala, zupčastih točkova, podeonih glava, na greške koraka vučnih vretena, itd.

Uopšte uzev, mogu se razlikovati sledeće greške: pojedinačna greška podeljka, uzastopna greška podeljaka, mesna greška u datom intervalu, zbirna greška (ili raskorak u jednom datom intervalu) i ukupna greška podeljaka. Pojedinačna greška podeljka

To Je algebarska razlika između stvarne vrednosti ı teorijske nazivne vrednosti toga podeljka.

Na primer: (ab — a? b') za drugi podeljak na sl. 6(ovde se pod podeljkom podrazumeva rastojanje između dve uzastopne crte; više podeljaka čine jedan interval).