JUS standardizacija
STANDARDIZACIJ A
8.13
8.15
8.16
stvarna podela +
SI. 6
Uzastopna greška podeljaka
To je odstupanje koje postojiizmeđu dva uzastopna podeljka: ono je jednako sa algebarskom razlikom pojedinačnih grešaka oba podeljka.
Na primer: (ab — a? b?) — (bc — b? c?) = ab — bc, za drugi podeljak u odnosu na treći na slici 6. Mesna greška podele u datom intervalu
To je zbir apsolutnih vrednosti najveće pozitivne i najveće negatiyne pojedinačne greške u posmatranom intervalu. Na primer: amplituda MN u intervalu 0—6 na slici 7. Ako sve greške imaju isti znak u posmatranom intervalu, mesna greška podele ravna je najvećoj od svih apsolutnih vrednosti pojedinačnih grešaka.
O
3
2
·Sv;
8
S ESI
~ 2D
~ Brojevi podeljakq
Zbirna greška
To je razlika između zbira k prvih podeljaka i teorijske nazivne vrednosti toga zbira. Ta razlika određuje raskorak između stvarnog i teorijskog položaja granice k-tog podeljka. Taj raskorak može da se odredi praveći algebarski zbir pojedinačnih grešaka svakog pojedinog podeljka ili upoređujući stvarni položaj pokazivača mernog instrumenta sa onim koji bi on zauzeo da je podela na podeljke bila izvršena bez ikakve greške (s1. 6).
Ukupna greška podele
To je zbir apsolutnih vrednosti najvećeg. pozitivnog i najvećeg negativnog raskoraka u posmatranom intervalu (napr. amplituda RS za interval O-n na slici 8). Ovaj interval može da odgovara celokupnosti svih podeljaka, npr. 360. Grafičko predstavljanje prešaka
Na sl. 7 do 9 prikazano je grafičko predstavljanje grešaka skale izdeljene na podeljke, koja u odnosu na teorijsku skalu pokazuje raskorake naznačena na slici 6.
U grafikonu na sl. 7 nanešen je na apscisnu osu niz podeljaka, a kao ordinate pojedinačne greške. Amplituda MN pri kazuje mesnu grešku u intervalu 0—6, a maksimalna amplituda PH mesnu grešku za celokupnu podelu.
U grafikonu na sl. 8 nanešen je na apscisnu osu niz podeljaka, a kao ordinate uzastopne greške podeljaka. Taj grafikon omogućuje da se nađe mesto gde se nalazi najveća od tih grešaka u datom intervalu.