JUS standardizacija

4 | ST ANDARDIZACIJA

ISPITIVANJE MAŠINA ALATKI Metode proveravanjia geometrijske i radne fačnosti mašina alatki

DK 621.9.001.4 JUS M. G0. 100

Predlog br. 4293

Definiciie pojmova

Krainji rok za dostavljaanie primedbi: 31. oktobar 1962.

Ovaj standard osniva se na predlogu preporuke Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) br. 283 iz aprila 1960. godine.

1 Predmet standarda

1.1 Ovaj standard sadrži definicije pojmova koji se odnose na metode proveravanja geometrijske i radne tačnosti mašina alatki, propisane u Jugoslovenskim standardima za ta proveravanja.

_ Prilikom korišćenja tih standarda treba imati u vidu definicije date u ovom standardu.

1.2 Pojmovi koji su u ovom standardu definisani grupisani su prema niže navedenim osnovnim geometrijskim osobinama koje čine predmet proveravanja geometrijske tačnosti mašina. Metode proveravanja svake od tih osobina u raznim vidovima. primene, propisane su u jugoslovenskim standardima, citiranim pored naziva tih geometrijskih osobina. Definisani su pojmovi vezani za proveravanja: .

— pravosti, JUS M.G0.102,

— ravnosti, JUS M.G0.103,

— paralelnosti ı poklapanja, JUS M.G0.104, — upravnosti, JUS M.G0.105,

— pravilnosti obrtanja, JUS M.G0.106,

— tačnosti podele i drugo, JUS M.G0.107.

2 Opšte o definicijama koje se odnose na geometrijska proveravanja

Potrebno je istaći razliku koja ·postoji između »geometrijskih definicija« i onoga što se u ovom 1 u standardima navedenim u tački l ovog standarda naziva »metrološkim definicijama«.

2.1 Geometrijska definicija

Geometrijska definicija je apstraktna i odnosi se isključivo na nematerijalne linije i ravni. Usled toga, geometrijska definicija stvara teškoće u primeni, koje se ponekad ne mogu prebroditi. Ona ne uzima u obzir ni stvarnosti izrade (konstrukcije), ni mogućnosti proveravanja.

272 Metrološka definicija

Metrološka definicija ima osobinu konkretnog, jer ona vodi računa o stvarnim linijama i površinama koje se mogu meriti. U istom rezultatu, ona obuhvata sve mikro i makro-geometrijske mane. Ona dozvoljava da se dobije rezultat kojisadržisve uzroke grešaka, nerazlikujućiihjedan od drugoga. Razlikovanje uzroka grešaka prepušta se konstruktoru. Međutim, da bi se izbegla svaka zabuna i radi boljeg razumevanja, zadržane su u ovom i drugim napred pomenutim standardima neke geometrijske definicije (izbočenost obrtanja, periodično pomeranje duž ose, itd)., ali metoda ispitivanja, merni instrumenti i tolerancije su određeni na osnovu metroloških definicija.

3 Pojmovi vezani za proveravanje pravosti

3.1 Pravost linila u dve ravni

Jedna linija na određenoj dužini smatra se pravom, kada promene razdaljine njenih tačaka do dve upravne ravni, koje su paralelne sa opštim pravgem linije, nisu veće od date vrednosti za svaku ravan.

Polazne (referentne) ravni treba da budu tako izabrane, da njihov presek bude paralelan pravoj liniji koja spaja dve pogodno položene tačke na liniji koju treba proveriti, a u blizini krajeva merene dužine.

392; Pravost delova Uslovi pravosti jednog dela su isti kao i uslovi pravosti linije (videti tač. 3.1). Delovi mašina na koje se u ovom članu cilja, jesu yođice mašina alatki.

533 · Pravost kretanja

3.31 Pravost kretanja jednog dela jeste paralelnost putanje jedne tačke toga dela sa jednom polaznom pravom, koja Je paralelna sa glavnim pravcem kretanja.