JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

Ciljevi sa m dar di Z a/c | Je 070) Date

Za svaki problem standardizacije moguće je postaviti ciljeve standardizacije određujući njegov položaj u prostoru standardizacije.

Ne može biti nikakve fiksne i jasne podele kao na primer između ciljeva standardizacije na nacionalnom nivou i ciljeva na nivou udruženja. Krajnji ciljevi standardizacije mogu se smatrati da su istovetni na svim nivoima, premda neka odvojena funkcionalna osobina može da se pripiše standardima na bilo kom određenom nivou.

Takođe je važno, da se standardizacija posmatra kao delatnost i da se jasno postavi razlika, s Jedne strane, između ciljeva te delatnosti i s druge strane, metoda i sredstava primenjenih za ostvarenje tih ciljeva, kao i rezultata postignutih primenom tih sredstava.

Opšti ciljevi standardizacije, koji su primenljivi na sve nivoe, mogu se razvrstati na sledeći način:

— Ušteda i to u pogledu ljudskih napora, materijala, snage itd. u proizvodnji, razmeni robe, transportu, upotrebi, itd.

U načelu, optimalna opšta ušteda se ne postiže kada su svi ti sastavni elementi u optimumu, jer se nalaze u međuzavisnosti. Tako, na primer, najveća ušteda materijala može da isključi najveću uštedu rada.

Razmatrajući optimalnu opštu uštedu rada treba imati na umu kombinovanu uštedu proizvođača i potrošača. |

Načelno, optimalna opšta ušteda ne odnosi se samo na jedan nego na više problema standardizacije. Tako, na primer, krajnja redukcija niza preseka čelika može da deluje negativno na uštedu, kada se oni primenjuju u konstrukciji železničkih vagona.

Štednja osnovnih materijala zamenom materijalima koji se lakše pribavljaju može, ali i ne mora. da dovede do neposredne i očevidne uštede u troškovima proizvodnje ili ljudskim naporima: ali u nacionalnoj privredi ili, čak, svetskoj kao celini, slučaj da se ne upotrebe takvi materijali može biti opravdan iz drugih važnijih razloga, kao što je na primer upotreba srebra za izvesne delove motornih vozila kada je bakar potreban i rezervisan za druge svrhe.

— Zaštita interesa potrošača odgovarajućim kvalitetom proizvoda i usluga.

Pojam kvaliteta proizvoda obuhvata njihova svojstva kako u trenutku nabavke, tako i u toku upotrebe (na primer, obezbeđenje trajnosti, ifd.).

Pojam kvaliteta usluga ne obuhvata samo materijalne usluge (kao, na primer, funkcionalnu zamenljivost, realizovanje nekog boljeg kvaliteta ili neke bolje izrade), nego i usluge koje nisu materijalne prirode (kao, na primer, mogućnost primene jasnih i preciznih simbola), neposrednu raspoloživost zalihe i uopšte sve ono što olakšava život ı rad čoveka i što ga pričinjava efikasnijim i prijatnijim.

— Bezbednost, zdravstveni uslovi ı zaštita života ljudi; propisi za obezbeđenje i zaštitu zdravlja i života mogu da se odnose kako na proces proizvodnje (kao, na primer, propisi o uzemljenju električnih uređaja u fabrikama), tako i na opštu upotrebu (kao, na primer, smanjenje opasnosti od električnog udara pri upotrebi električne pegle).

Zaštita zdravlja ı života putem standardizacije može da se odnosi na bilo koji predmet standardizacije, tj. na materijalne predmete kao i na delatnost i pojmove. Takvi su, na primer, standardi za efikasnost lekova i za ograničavanje stranih materija u namirnicama; standardi o uskladištavanju radioaktivnih materija, standardi za upozoravanje kao »otrovno«, »visoki napon«, itd.

Ciljevi standardizacije na raznim nivoima

U vezi sa napred izloženim, specifični ciljevi standardizacije na raznim nivoima mogu se precizirati na sledeći način: | ;

— Na međunarodnom nivou: ciljevi Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) ukratko su sažeti u Pravilima ISO kao »pomaganje razvoja standardizacije u svetu u cilju olakšanja međunarodne razmene robe ı izvršenja usluga, kao i ostvarenja sporazuma na intelektualnom, naučnom, tehničkom i ekonomskom polju«. To je specifičan cilj standardizacije na međunarodnom nivou. Lako se može uočiti da njegovo ostvarenje zavisi od realizacije ciljeva standardizacije koji su već izloženi.

U rešenjima problema standardizacije na međunarodnom nivou moraju se činiti svi mogući napori radi pronalaženja i usvajanja rešenja koja se približuju što je moguće više idealnom rešenju koje je sračunato na ostvarenje krajnjih ciljeva standardizacije, pri čemu su odstupanja dozvoljena samo toliko, koliko ih diktiraju praktične mogućnosti a ne praksa u raznim zemljama.

U slučaju da se ne može postići koordinacija na toj bazi, mogu se usvojiti takva rešenja koja predstavljaju najbolji kompromis sa idealnim rešenjem, odstupajući što manje u celini od postojeće prakse u raznim zemljama.

— Na nacionalnom nivou: specifični ciljevi standardizacije na nacionalnom nivou su isti kao i za međunarodni nivo.

e

| i i Š

eaipa