JUS standardizacija

> STANDARDIZACIJA ~

. 7 ||

mreže treba podesiti na nazivnu vrednost napona primenjenog referentnog, balasta. Snagu i napon na sijalici, struju,

svetlosni fluks i boju treba meriti odgovarajućim instrumentima.

Napomena. — Period ustaljivanja traje oko 15 minuta. Ako je sijalica bila prethodno uključena zbog pregrevanja u neko posebno strujno kolo, onđa je posle njenog prenosa u ispitano kolo potreban nov period ustaljivanja. Prekid napajanja za vreme ovog prenosa treba da buđe što je moguće kraći, a naknadni period ustaljivanja treba da traje najmanje 5 minuta.

Naponska električna kola instrumenata priključenih paralelno sa sijalicom ne treba da uzimaju više od 3 % nazivne

struje sijalice.

Instrumenti vezani na red sa sijalicom treba da imaju đovoljno nisku ipipedahšu; tako da pad napona ne prelazi 2 %

od napona na sijalici.

Merni instrumenti treba da mere efektivne vrednosti i da nemaju greške usled oblika talasa.

Pri merenju napona ili snage sijalice, naponsko kolo instrumenata koji se ne koriste treba da bude otvoreno.

Pri merenju snage sijalice ne treba da se vrši korekcija zbog potrošnje vatmetra (buđući da je ekvipotencijalna veza

između toga kola i strujnog namota vatmetra uspostavljena na strani sijalice).

Pri merenju svetlosnog fluksa naponska kola voltmetra i vatmetra treba da budu otvorena.

Napomena. — Odredba da ne treba vršiti korekciju zbog potrošnje naponskog kola vat-metra nastala je iz iskustva koje pokazuje da se u većini slučajeva, za isti napon napajanja, pomenuta potrošnja približno kompenzuje smanjenjem potrošnje sijalice koje nastaje zbog paralelnog priključka naponskog kola vatmetra. | Ako se posumnja u napred pomenutu kompenzaciju, greška kompenzacije može se uvek proceniti ponavljanjem merenja sa drugim vrednostima potrošnje priključenim paralelno sa sijalicom. Ovo se postiže priključivanjem raznih otpora paralelno sa sijalicom i čitanjem pokazivanja vatmetra. Ekstrapolacijom rezultata pokazivanja vat-metra može se utvrditi stvarna snaga bez ikakvog paralelnog otpora

Dopunski prekidač

Sl. 3

Napomena. — Ako se primene termički starteri, za paljenje se koriste sva četiri kontakta. Za merenja, kontakte 3 i 4 treba kratko spojiti po otvaranju dodatnog prekidača spojenog na red sa starterom. Ako se primeni tinjavi prekidač, kontakti 3 i 4 se kratko spoje. Ako se primeni ručni prekidač, njime treba da se rukuje na način sa kojim su se saglasile obe zainteresovane strane. Prekidač treba premostiti kondenzatorom podesne vrednosti. 7.4 Snaga, napon na sijalici, nazivna struja predgrevanja i nazivna radna struja Električke karakteristike sijalica date su u tabeli 2 i utvrđene su za temperaturu okoline od 25 OC.

Tabela 2 Naziyvni Snaga Napon na sijalici Nazivna struja | napon cd

Se RO nazivna |zahtevana|zahtevani| najveći | najmanji OGOSVARjC radna | V WT 5. A )

0277 15/25 15 53 60 46 0,54 0,33

127 15/28 14,5 47 54 40 0,54 0,37

127 20 19,3 57 64 50 0,55 0,37

220 30 30 96 106 86 0,55 0,36

220 40 3955 103 113 93 0,65 0,43

220 65 64 110 120 100 1,0 0,67