JUS standardizacija
| STANDARHDIŽZACIJA
je veća. Struktura potrošnje već sada pokazuje približno 40% po vrednosti učešća kotrljajnih ležaja koji služe za drugu ugradnju odnosno zamenu dotrajalih. Ovaj udeo iz godine u godinu raste, što Je i pojmljivo, jer raste broj mašina, aparata i uređaja u eksploataciji, pa i potrošnja ležajeva za njihovo održavanje. Treba, prema tome, cčekivati s obzirom na naše uslove, da će već u doglednoj perspektivi 50% čitave potrošnje ležaja u zemlji po vrednosti obuhvatiti ležaje za zamenu. A šta to znači u jednom asortimanu od 2150 vrsta i redove mera to nije teško pretpostaviti. Poznato je da se čak i daleko razvijenija industrijska proizvcdnia i potražnja za zamenu može podmiriti sa nešto oko 900 vrsta i redova mera kotrljajnih ležaja. Dakle okruglo sa 2,5 puta manjim asortimanom nego što mi danas trošimo. Ako bismo uspeli ozbiljnim studioznim radom da standardizujemo naše ležaje tako da oni za sledeće dve godine po asortimanu vrsta i redova mera padnu na svega 1 500, dakle na 2/3 sadanjeg asortimana, to bi omogućilo nesmetan porast udela domaće proizvodnje u pokrivanju potreba, uz smanjenja deviznog odliva za uvoz ležaja za sigurnih 1 500000 godišnje, odnosno uz smanjenje troškova proizvodnje ili nabavke. za sigurnih 10% u odnosu na sadašnju godišnju vrednost, a to bi predstavljalo uštedu od milijardu dinara godišnje. Cifre koje su ovde iznete treba shvatiti kao red veličina, a ne kao apsolutno tačne podatke, ali, one sigurno same za sebe ubedljivo govore o veoma značajnom mestu standardizacije u nacionalnoj ekonomiji, a još više govore u prilog tome da bi standardizaciji kao permanentnoj aktivnosti trebalo dati možda još više elemenata obaveznosti i usmeravajuće uloge u razvoju potrošnje i otvaranju novih područja potrošnje, već sada i u doglednoj perspektivi.
Kada se radi o kotrljajnim ležajima treba podvući i neke posredne ekonomske prednosti koje nastaju standardizacijom kotrljajnih ležaja kao finalnih proizvoda. Konkretno, interesantno je osvrnuti se na industriju koja proizvodi čelik na sirovinske potencijale koji takođe veoma mnogo trpe usled širine asortimana. .
Čelik za proizvodnju kotrljajnih ležaja nemoguće je zamisliti da se proizvodi u takvom asortimanu dimenzija koji bi pokrivao potrebe asortimana kotrljajnih .ležaja, a da takva proizvodnja čelika bude rentabilna. Ovo se naročito odnosi na čelik za izradu prstenova ležaja, jer s obzirom na prosečnu težinu ležaja, odnosno prstena, trebalo bi neke od dimenzija proizvoditi u količinama između 5—15 tona godišnje. Ovakve količine za železare su potpuno ekonomski neinteresantne. Posledica takvog stanja Je još uvek veoma veliki uvoz čelika potrebnog za proizvodnju ležaja. Mi još uvek uvozimo preko 70% potreba za Droizvodnju kotrljajnih ležaja. Standardizacijom broja vrsta i redova mera utiče se indirektno i na smanjenje asortimana dimenzija čelika, pa je to dalja prednost koja Je ekonomski merljiva.
Kotrljajni ležaji uvek su povezani sa zaptivačima, odnosno industrijom zaptivnog materijala. Smanjenj» broja dimenzija u asortimanu ležaja pozitivno se odražava i na industriju zaptivnog materijala. Tu smo naročito slabo razvijeni, Jer Još uvek 80% potreba za standardnim zaptivačima obezbeđujemo uvozom i to u asortimanu koji Je veoma čest uzrok ispadanja iz pogona sredstava za rad mašina ili vozila, jer službe rezervnih delova nisu u stanju da drže na zalihama potreban asortiman. Gumene zaptivke imaju ograničen vek pa držanje velikih zaliha predstavlja opasnost da se izazovu gubici zbog potrebe otpisa materijala. _ Svi pobrojani razlozi daju samo grubu sliku o uticaju standardizacije na ekonomiku ı ekonomičnost, ali se detaljnom razradom svaki od ovih uticaja može izraziti i sasvim merljivim vrednostima.
Inž. Bogdan Grujić