JUS standardizacija
i
Inž. Franciseo Casariego*) | DK 389.6:621.315
ODREĐIVANJE NAJEKONOMIČNIJE VELIČINE I NAJPOVOLJNIJI ODNOS IZMEĐU VELICINA NEKOG STANDARDIZOVANOG NIZA
Primena na slučaj provodnika električnih vodova Uvod
Kad se radi o određivanju najpovoljnijeg preseka nekog električnog voda ili prečnika neke cevi, ili snage neke mašine. ili otpornosti neke konstrukcije, tj. neke »ye/ičine« koja zavisi od zbira dve vrednosti, troškova instalacije i troškova eksploatacije, koji se menjaju u suprotnom smeru, obično se problem rešava uzimajući kao nepromenljivu struju koja protiče kroz vod, ili protok kroz cev, ili rad koji mašina obavlja, itd., dakle »us/lugu« koju instalacija treba da pruži, pa se zatim, pomoću raznih vrednosti te »veličine« — preseka, prečnika, itd. — nalazi njena vrednost koja odgovara najmanjim ukupnim troškovima.
Ovaj način koji se najčešće upotrebljava i na kome se zasnivaju klasični obrasci kao što je obrazac lorda Kelvina, Bondschu-a, Scott-ai drugi, premda omogućuje da se odredi najekonomičnija. veličina preseka, prečnika, itd., nije najtačniji zato što se za »uslugu« pretpostavlja da je konstantna, dok se, u stvari, ona menja sa vremenom, kao i u zavisnosti od Vai koja se određuje, a koja će svakako bifi konstantna kad se jednom odredi.
Taj način nesumnjivo služi za izračunavanje »veličine«, najekonomičnije za Doslzanje predviđene »usluge«, ali ne pokazuje šta se dešava kad se »usluga« menja.
Ako se ima u vidu, osim toga, da se pri postavljanju bilo kog problema. ove vrste moraju usvajati koeficijenti koji se kreću u širokim granicama i čije stvarne vrednosti se ne mogu znati a priori, biće Jasno da su svi postupci proračuna slični opisanom, koji daju kao rezultat samo izvesnu numeričku vrednost, skopčani sa. opasnostima. Ovo naročito ako se, kao što je većinom slučaj, može dobiti matematičko rešenje, pa kalkulant izgubi iz vida procene ı uprošćenja koja je učinio pri postavljanju problema i smatra da je dobio krajnji rezultat pouzdan sa svim njegovim decimalima.
Krive specifičnih troškova
Ako se umesto navedenog postupka uzmu kao konstante izvestan niz »yve/ičina« Fy, Po, Fy itd. i za svaku od ovih postavi jednačina ukupnih troškova po jedinici »usluge« C/7, odnosno specifičnih troškova, u funkciji »usluge« 7, dobija se niz krivih pomoću kojih se može sagledati problem u svojoj potpunosti.
Najekonomičnija »veličina«ć
Radi jasnijeg izlaganja pretpostavimo da se radi o određivanju najekonomičnijeg voda za prenos određene električne energije, primenom klasičnog postupka.
»Veličina«ć voda biće određena presekom provodnika, kvalitetom njegove izolacije ı njegovom otpornošću prema najnepovoljnijim uticajima, a njegovi troškovi instalacije Cy, biće veći ukoliko se povećavaju ove karakteristike. Nasuprot tome, troškovi eksploatacije se smanjuju sa povećavanjem ovih karakteristika, s obzirom da se gubici energije smanjuju kad se presek provodnika povećava, a troškovi održavanja se verovatno smanjuju kad se poboljša kvalitet izolacije i otpornost potpornih konstrukcija. Uzimajući po proceni izdatke za sastavne delove pojedinih vodova, koštanje investiranog kapitala, stopu amortizacije, srednji iznos izgubljene energije i srednju kvadratnu vrednost intenziteta koja odgovara predviđenom prenosu energije, mogu se izraditi krive godišnjih izdataka za instalaciju Cy, ı za eksploataciju Cp u funkciji preseka F provodnika električnog voda.
Ove krive analogne su krivama Cy//, ı Cp/}, (sl. 1, leva strana), s obzirom da se u ovom postupku srednji kvadratni intenzitet /, smatra konstantnim, tako da deljenje ovom vrednošću znači samo promenu skale na ordinati. i
Kriva ukupnih izdataka C//, pokazuje minimum za neku vrednost 7» koja je, prema tome, veličina najekonomičnijeg preseka kao rešenje problema.
Ako se krivom predstave specifični izdaci C/7 u funkciji srednjeg kvadratnog intenziteta 7 koji odgovara vođu preseka 7 (slika 1, desna strana), uočiće se da minimum C//,=/(F)ne odgovara minimumu
PM a ato) BOJNE OAK Opa VE Re JATO a WOE aaa VI—O POLJO JOU ay Le UL Ba a OP MA NO ACO za VRTo JE OD od NJI OAOCAE Oz JNa NŽ MB prelo
*) Autor ovog članka, objavljenog u maju 1963. u časopisu DYNA, organu Nacionalnog udruženja španskih industrijskih inženjera, učestvovao je kao španski delegat na zasedanju IEC komiteta 20—Električni kablovi, održanom u Beogradu oktobra 1963.
Adresa autora: Francisco Casariego, ingeniero industrial, Suarez de la Riva, 2, Oviedo, BEspaMa.