JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

pri nešto većem intenzitetu J„. Ili, nešto apstraktnije rečeno: najekonomičnija vrednost »veličine« za neku datu »uslugu« obično daje još ekonomičniji rezultat kad »usluga« dostigne izvesnu veću vrednost. Jasno je da, svakako, za tu veću vrednost »usluge« postoji takođe veća vrednost »veličine« koja daje još ekonomičniji rezultat i tako dalje. | . i Po

Sve ovo se može Još bolje uočiti ako se uzme u obzir da su ova dva grafikona, levi ı desni, preseci površine C/I=f (1, F) sa ravnima 17 — const. i F = comst.

Desni grafikon, kojim je prikazan predlog autora, omogućuje poznavanje godišnjih troškova u funkciji srednjeg. kvadratnog intenziteta za bilo koju vrednost tog intenziteta. Prema tome, ako se unapred usvoji određena kriva porasta tog intenziteta u funkciji vremena, može se analizirati ekonomski rezultat za određeni period i, ako se nacrtaju krive C//=/ (7) za razne vodove različitih preseka, izvesti zaključak koji od njih je najekonomičniji u tom periodu, a to je problem koji se stvarno postavlja.

Najpovoljniji odnos između veličina nekog standardizovanog niza

Primenom metoda specifičnih troškova može se takođe odrediti odnos koji treba da postoji između uzastopnih »ye/ičina« jednog standardizovanog niza, na primer između preseka bakarnih provodnika za vodove niskog napona.

~IO

Specifični froškovi

F Veličina” „Usluga ” SI. 1 3

Uzmimo kao najmanji standardni presek 10mm?, a kao dalje uzastopne preseke 20, 40 i 80 mmš, članove geometrijskog niza sa faktorom porasta 2. Troškovi instalacije C', ovih vodova procenjeni su na 38000, 58 000, 92 000 odnosno 155 000 peseta/km. Anuitet interesa, dažbina i amortizacije uzet je 17% a prosečna cena energije 0,6 pes/kWh. . Sa ovim podacima i za otpornost bakra 17.8 O. mm?/km postavljena je jednačina O ON I

> 10-35 3 x 8,760 x 10=% x 17,8 x 0,6 i

Stavljajući za C'> vrednosti izdataka instalacije i za F pojedine preseke, dobiju se krive (sl. 2) specifičnih troškova u hiljadama peseta po amperu, kilometru voda i godini, u zavisnosti od godišnjeg srednjeg kvadratnog intenziteta u amperima, a za četiri posmatrana preseka. |

Iz ovih krivih može se zaključiti da je za srednji kvadratni intenzitet do 16 A najekonomičniji presek 10 mm, između 16 ı 30 A, 20 mm?, od 30 do 56 A, 40 mm?, a iznad 56 A je 80 mm? ekonomičniji od ranijih preseka.

Možda izgleda čudno ali je tačno da se sa ovim nizom od svega četiri preseka pokriva opseg intenziteta do 160 A tako da najveći priraštaj troškova, u odnosu na obvojnicu svih mogućih krivih, iznOS! 53% jedino u tačkama koje odgovaraju intenzitetima 16. 30, 56 i 120 A. (Treba uočiti da je taj priraštaj konstantan, što je posledica usvajanja geometrijskog niza za površine preseka).

Da li bi bilo ekonomično smanjiti faktor porasta niza da.bi se smanjio priraštaj troškova uz povećan broj preseka?

U nekom konkretnom slučaju, na primer, koji bi se odnosio na neko preduzeće za distribuciju električne energije, ne bi bilo teško da se time postignuto smanjenje ukupnih troškova: uporedi sa znatnim izdacima usled umrtvljenog kapitala za održavanje većeg broja preseka u svojoj standardizaciji.

Lako se može desiti da se i ovaj niz pokaže manje ekonomičnim od nekog drugog s većim razmacima, na primer 10, 30, 90 mm? (niz sa faktorom 3) ili možda 10, 40, 160 (faktor 4) sa kojima bi najveći priraštaji u odnosu na obyojnicu bili reda 15%" ali bi se u naknadu za to ukinula polovina. broja preseka.