JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

Na četvrtom zasedanju Tehničkog komiteta 38, održanom u Londonu 1960. godine, zadužen je Potkomitet 4 (ISO/TC 4) da formuliše tekst ovog predloga. Mada je Tehnički komitet 38 prvobitno zastupao gledište da se sastav pređe označava počinjući sa opisivanjem početnih komponenata i kroz faze daljih postupaka završi sa finalnim sastavom pređe, Potkomitet 4 je zaključio da se, s obzirom na različite potrebe proizvođača i korisnika pređe, uvedu dva sistema:

a) označavanje od jednožične ka višežičnoj i b) označavanje od višežične ka jednožičnoj. U uvodu predloga preporuke dato je sledeće obrazloženje:

»Uvođenjem sistema teks za označavanje debljine pređe nastala je potreba za standardizovanjem načina označavanja sastava pređe. Pri obeležavanju pređe uobičajeno je, i još uvek je poželjno, da se u sažetom obliku iskažu detalji komponenata pređe koji će obuhvatiti vrednosti debljine (broja), pravac i broj uvoja, broj žica itd. i, ili, debljinu pređe posle svih postupaka predenja kao »nastalu debljinu«.

Nastala debljina predene i, ili, kablovane pređe, može često da se razlikuje od zbira debljina komponenata čak i u slučaju da se počinje sa istim komponentama pređe koje imaju isti pravac i broj uvoja, broj žica, itd., zbog različitih uslova tokom proizvodnje pređe kao što su. napon, vrsta mašina, vlaga koju sadrži pređa, atmosferske prilike, itd.

Označavanjem pređe postižu se dva cilja. Ono predstavlja opšti prikaz jedne pređe, opisujući istovremeno prototip te pređe. U ovom slučaju vrednosti za debljinu, broj uvoja, broj žica, itd., kojima je označena pređa, predstavljaju »nazivne« vrednosti. i |

Ono se isto tako upotrebljava za iskazivanje rezultata analize jedne pređe. Vrednosti dobivene primenom nekog priznatog postupka za određivanje debljine pravca uvoja, broja uvoja itd. predstavljaju »stvarne« vrednosti.

U ovoj preporuci opisane su dve metode za označavanje pređe:

1. — polazeći od debljine jednožične pređe, a naziva se »označavanje od jednožične ka višežičnoj« i

2. — polazeći od nastale debljine, a naziva se »označavanje od višežične ka jednožičnoj«.

U obema metođama upotrebljavaju se isti simboli. Razlika se sastoji u redosledu predstavljanja, primeni znaka množenja (X) u slučaju označavanja od jednožične ka višežičnoj, ili kose crte ako je označavanje od višežične ka jednožičnoj,

e upaauO a — z TIKI i O Tir zr ama uuu am. aa au aa ami aa KO ai Ka 1—a1— ari KEJ a ia CL Sira a mr Ku aa ae ai eee ao ———— o IK —e==.

. DK 621.867.2:678.06

Los a eni ie i a n ai une uu un ua uu Iako ona a a u odpo ak odiodo wu Ian unun Z u uOo a uuu n a U)D

Predlog br. 5381 PROIZVODI OD GUME JUS o TRANSPORTNE TRAKE SA PAMUČNIM UMECIMA G. E2.221 Krajnji rok za dostavlianje primedbi: 31. decembar 1964. : w1 Predmet standarda TŠ Ovaj standard propisuje konstrukciju, dimenzije, uslove kvaliteta, označavanje, pakovanje i skladištenje gumene

transportne trake sa umeceima od pamučne tkanine.

#12; U zavisnosti od namene izrađuju se sledeće vrste traka: — trake za opštu namenu, za temperaturu vazduha od —25"%C do +60"C i za materijale do +60%C i — trake za specijalnu namenu. 1.21 Trake za opštu namenu izrađuju se u dva kvaliteta gume: A — otporna na veća naprezanja i habanja, i B — obična. i 1,22 Trake za specijalna namenu, u zavisnosti od namene, izrađuju se u tri kvaliteta gume:

T — za specijalnu namenu otporna do —+130"C, N — za specijalnu namenu otporna na naftine derivate i P — za prehrambenu industriju. | 1.3 Ovaj standard ne odnosi se na transportne trake specijalne konstrukcije (rebrasta ili dr.) ili od drugih materijala (rajon,

najlon i dr.). 2 Konstrukcija

Transportne trake izrađene su od umetaka iz pamučne tkanine i gumene obloge. 2.1 Gumena obloga -

Obloga je izrađena od gume, a služi kao zaštita umetaka od mehanižkog uticaja materijala i uticaja vlage. Debljina gumene obloge, u zavisnosti od vrste materijala za koju služi transportna traka, navedena je u tabeli 1.

7 MiB 4 5

oz < e mama ia ae ara aaa er e Era ur ei e Ka ea ee a ra o 0 e ——— =