JUS standardizacija
6
STANDARDIZA:!
CIJA
Na zasedanju su učestvovale zemlje članice: Belgija, Kanada, Francuska, SR. Nemačka, Japan, Švedska, Vel. Britanija, SAD i Jugoslavija, sa 35 učesnika. i
Zasedanje je otvorio dr Šmic u ime Nemačke organizacije za standardizaciju (DNA), a zasedanju je predsedavao dr Graue umesto dr Štumfa, obolelog predsednika Potkomiteta.
Razmotreni su i prodiskutovani, među ostalim, sledeći važniji problemi:
— sušenje Žel. ruda, osetljivih na oksidaciju prilikom sušenja;
— prethodno sinterovanje žel. ruda u svrhu poboljšanja njihove topivosti;
— sinterovanje žel. ruda sa natrijumperoksidom u svrhu rastvaranja;
— metode za određivanje ukupnog Železa, silicijumdioksida, aluminijumoksida, fosfora i higro-
vlage u žel. rudama, itd.
Donešeno je ukupno 12 zaključaka, sa sledećim važnijim odlukama:
— usvojene su pojedine metode ispitivanja žel. ruda;
— metode predviđene za hem. ispitivanje žel. ruda (limonita, magnetita, hematita, siderita) pri-
meniće se i na aglomerate i koncentrate ovih ruda; ;
— u cilju proveravanja primene nekih metoda pojedine zemlje zadužene su da izvrše odgovarajuća
ispitivanja; l
— usvojeno je da se u rad SC 2 uključe takođe fizičke i fizičkohemijske metode za ispitivanje
pojedinih važnijih osobina žel. ruda;
— date su glavne smernice za budući rad Potkomiteta SC 2, itd.
U okviru ovog zasedanja održana je stručna ekskurzija u železaru Rurot-Feniks-Rajnror u Duisburgu, gde je pregledano lučno postrojenje za istovar žel. rude, rudni dvor, uređaj za drobljenje i sinterovanje rude, čeličana, valjaonica traka i savremeno opremljene laboratorije.
Naredni sastanak Potkomiteta SC 2 održaće se, verovatno, potkraj 1965. godine.
Inž. Risto Mista
NASTAVAK RADOVA NA IZRADI TEHNIČKIH UPUTSTAVA I STANDARDA ZA POLIFTILENSKE CEVI
Primena polietilenskih cevi za transport pitke vode i raznih hemikalija kod nas je još uvek u početnoj fazi. Međutim, polietilenske cevi upotrebljavaju se iz dana u dan sve više, pa je zbog toga potrebna svestrana akcija da se izdaju tehnička uputstva za pravilnu upotrebu polietilenskih cevi, kako već u samom početku ne bi došlo do kompromitovanja ovog novog i veoma praktičnog materijala.
U časopisu »Standardizacija« br. 7/1964. opisane su glavne karakteristike polietilenskih cevi i dat je pregled dosad objavljenih predloga standarda: |
JUS G.C1.300 — Polietilenska masa niske gustoće za cevi,
JUS G.C6.600 — Savitljive polietilenske cevi za hladnu vodu.
Uslovi kvaliteta i način ispitivanja, JUS G.C6.610 — Savitljive polietilenske cevi za hladnu vodu. Dimenzije ı uslovi isporuke.
Ovih dana istekao je rok stavljanja primedbi na navedene predloge, pa je cilj ovog članka da ukaže na program nastavka radova u vezi sa izradom tehničkih propisa i standarda za načine spajanja i montažu polietilenskih cevi. ·
Polietilenske cevi mogu se spajati na razne načine, zavisno od toga u koju svrhu je poželjno da se upotrebljavaju. Najčešći načini spajanja su: fitinzima (metalnim ili iz plastičnih masa), varenjem i pomoću prirubnica. Fitinzi se mogu stavljati na metalne umetke u polietilenskim cevima ili se navoji za učvršćivanje fitinga mogu narezati direktno na polietilensku cev. |
U Jugoslaviji Je rešeno pitanje proizvodnje metalnih fitinga, za metalne cevi, za koje postoje i odgovarajući standardi. Bilo bi potrebno da proizvođači metalnih fitinga, u saradnji sa proizvođačima polietilenskih cevi, kao i sa montažnim i građevinskim preduzećima, zajednički izvrše izbor fitinga koji bi bili što sličniji onima koji se već upotrebljavaju za metalne cevi, tako da bi ih proizvođači mogli brzo uključiti u svoje proizvodne programe. ; |
Kod spajanja polietilenskih cevi posebno se često primenjuje i metoda varenja. Ova metoda je, verovatno, najjednostavnija a i najjeftinija, tako da se može provesti na gradilištu, u polju, ili na bilo kom mestu gde je polietilensku cev potrebno spojiti. Glavni načini varenja jesu: tupo varenje, kod kog se omekšani krajevi cevi spoje pritiskivanjem, varenje toplim gasom sa elektrcdcm i rukavno varenje (kod kog se preko tupog vara stavlja rukavac koji se nakon toga zavari na osnovnu cev).
Kod svih načina varenja važno je da se radi sa čistim površinama, da se zagrejane površine cevi jednoliko priljubljuju, te da se varioci specijalno obučavaju kroz teoretski i praktički rad za zavarivanje polietilenskih cevi.
Problem izdavanja standarda za polietilensku masu i dimenzicnalne karakteristike polietilenskih cevi mogao se relativno jednostavno rešiti definisanjem fizikalnih i hemijskih karakteristika mase za cevi