JUS standardizacija
STANDARDIZACIJA
ili prilagođavanjem dimenzija polietilenskih cevi sa već postojećim standardima za metalne cevi. Postojanje takvih standarda ujedno će osigurati kvalitetnu proizvodnju polietilenskih cevi. Međutim, problem varenja ne može se rešiti samo izdavanjem tehničkih uputstava ili standarda, jer pored najbolje napisanih uputstava uspeh varenja zavisi najvećim delom od veštine i savesnog rada varioca. Zbog toga smatramo da je za rešenje ovog dela primene polietilenskih cevi potrebno najpre u stručnim zavodima za varenje ispitati optimalne uslove zavarivanja polietilenskih cevi domaće proizvodnje, te paralelno s tim organizovati kurseve za obuku varioca. Posle toga bi se pristupilo izradi tehničkih uputstava koji bi se vremenom, posle određenog iskustva, pretvorili u jugoslovenski standard za varenje polietilenskih cevi.
Preduzeti su potrebni koraci da se gore navedeni problemi, kao što su izbor fitinga, odabiranje optimalnih uslova varenja kao i obuka kadrova, na najcelishodniji način reše. U vezi s tim angažovane su mnoge stručne organizacije, Savezna privredna komora, Jugoslovenski građevinski centar, Zavod za varenje, Jugoslovenski zavod za standardizaciju, kao i proizvođači polietilenske mase i cevi. Verujemo da
će problem pravilne primene polietilenskih cevi biti na ovaj način brzo i uspešno rešen. Dr Dragutin Fleš Inž. Vlasta Ljubić
OBRAZLOŽENJE NOVIH PREDLOGA STANDARDA ZA GEOLOŠKE KARTE
Prvi radovi na predlozima standarda za osnovnu geološku kartu naše zemlje dati su u 1956. godini. Početak intenzivnog rada na geološkom kartiranju Jugoslavije, koji pada u to vreme, uslovio Je stvaranje akata kojima bi se standardizovao sadržaj, a delom i način izrade ovih osnovnih prikaza regionalne geologije. Pošto nije postojala nikakva geološka organizacija koja bi bila u stanju da ovaj zadatak izvrši, Savez geoloških društava je formirao komisiju sa ciljem izrade predloga standarda za geološke karte.
Ovi predlozi standarda su izrađeni 1957. godine, i primljeni na II kongresu geologa Jugoslavije iste godine. U svom finalnom obliku, standardi donešeni od Savezne komisije za standardizaciju krajem 1959. godine obuhvatali su odredbe o kompleksnoj geološkoj karti, sadržaju osnovne geološke karte i oznakama za različite kategorije pojava za ovu kartu. ;
Ovi standardi su odigrali veoma veliku ulogu u stabilizaciji forme i sadržine osnovne geološke karte, u vremenu kada je to bilo najpotrebnije. U toku par godina rađa po njima pokazalo se, međutim, da je ova materija još uvek veoma živa, i da se nalazi još u svom početnom, dinamičkom razvoju. Takve prilike nisu se mogle uklopiti sa karakterom standarda, pa je godine 1962. odlučeno da se standardi za geološke karte povuku. Umesto njih Savezni geološki zavod doneo je Uputstvo za izradu osnovne geološke karte, koje nije sadržavalo samo odredbe o izgledu pojedinih oznaka i ostale tehničke elemente, nego je shodno svome nazivu i nameni — propisivalo i minimalni obim metodike koja se mora primeniti u toku rada.
U toku tri godine Uputstvo je primenjivano u praksi, dopunjavano, proveravano i korigovano. Posle prvog perioda upotrebe izrađena je dopunjena, druga redakcija Uputstva, 1964. godine. Pošto se videlo da je period primene Uputstva stabilizovao oznake, Savezni geološki zavcd je došao do zaključka da je došao momenat kada se tehnički elementi geološke karte mogu finalno (za izvestan duži period) standardizovati. U okviru Komisije za kompleksnu geološku kartu SFRJ obrazovana je radna grupa u sastavu: prof. dr M. Dimitrijević, dr D. Veselinović, dr B. Sikošek i inž. D. Dragić, koja je sačinila nove predloge standarda.
Ovi predlozi, koje sada Jugoslovenski zavcđ za standardizaciju putem javne diskusije stavlja našoj stručnoj i naučnoj javnosti na razmatranje, prilagođeni su drugoj redakciji Uputstva za izradu osnovne geološke karte SFRJ, verifikovanog u toku poslednje godine kroz niz diskusija na najširoj bazi. Oni sadrže, za razliku od ranijih standarda, samo tehničke elemente, pošto su metodska uputstva našla svoje pravo mesto u Uputstvu. Prema predlogu, ovi standardi ne važe samo za osnovnu, nego i za sve geološke karte, što predstavlja jedno proširenje platforme koje odgovara duhu i nameni jugoslovenskog standarda. Očekuje se da će diskusija o ovim predlozima u prvom redu biti orijentisana na proveru primenljivosti oznaka za karte svih razmera; postoji, svakako, mogućnost da će za neke razmere biti potrebno dopunjavanje standarda speci-
fičnim oznakama. | Prof. dr Milorad Dimitrijević