JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

Nasipni broj R nam pokazuje kako strugotina puni određeni prostor u poređenju sa čelikom i definišemo ga izrazom:

R_ Težina određenog volumena strugotine

: S 130% Težina čelika istog volumena

Za ocenu vrednosti nasipne težine broja R, Priifblatt Stahl-Eisen navodi sledeću tabelu:

R <5% slab oblik strugotine,

R5 ...20% prosečno dobar oblik strugotine, R20...35% vrlo dobar oblik strugotine,

R > 35% nepovoljan oblik strugotine.

Nasipni broj je, pre svega, radni kriterijum koji nam pokazuje kakvu teškoću čini strugotina pri obradi i otklanjanju.

Kao ı kod većine opisanih ispitivanja obradivosti čelika takođe se i ispitivanje »Oblikovanja strugotine« izvodi na običnom strugu. Pošto je oblik strugotine zavisan, sem od osobina materijala, još i od uslova rezanja i same mašine za obradu, potrebno je izvesti opisano ispitivanje pri tačno određenim uslovima. Ovi uslovi su normirani u VDE standardima i objavljeni u Stahl und Eisen Priifblatt 1178—52. Za prikazivanje rezultata ovih ispitivanja upotrebljavaju se posebni formulari. j

Vrednosni broj, nasipni broj, sabijenost strugotine i njihove promene u zavisnosti od brzine struganja, sukorisni podaci za ocenu obradivosti čelika. Ova ispitivanja su dosta reproduktivna, zato se rezultati dobijeni na kritičnim mestima mogu među sobom porediti. Ispitivanje je jednostavno, brzo i jevtino. Slaba strana ispitivanja obradivosti čelika na osnovu kriterija »Oblikovanje strugotine« je u tome, da se različiti čelici, gledano na ovaj opis, mogu izdvajati samo ako su razlike među njima dosta velike. Pri jednoj vrsti čelika, kao npr. kod čelika za automate, razlike nisu takve da bi bilo moguće tačno podeliti čelike s obzirom na obradivost po ovom kriteriju.

Na osnovu rezultata mnogobrojnih opita obradivosti čelika za automate, po ovom kriteriju, koje smo izveli u Željezari Jesenice i na Metalurškom institutu u Ljubljani, možemo zaključiti da ovo ispitivanje omogućava utvrđivanje ocene obradivosti čelika za automate, međutim, zbog njegove premale osetljivosti možemo ga upotrebiti samo kao dopunsko ispitivanje.

5. Struganje sa konstantnim potisnim pritiskom

Ovu metodu određivanja obradivosti čelika razvili su u SAD Boulger i Shaw i Johnson, jer je industrija zahtevala brzu i jednostavnu metodu za ocenu obradivosti čelika za automate manjeg profila. Usled svoje jednostavnosti, velike osetljivosti i reproduktivnosti, ova metoda se brzo proširila u SAD i postala standardna, a u Evropi sve više dobija u značaju.

Tvrdimo da je ova metoda, uprkos nekim nedostacima, za sada najprimenljivija i najbolja laboratorijska uporedna metoda za ocenu obradivosti čelika za automate.

5.1. Automatski dodaci i mehanizam rezanja Pre nego se priđe opisivanju naprave, za razumevanje podataka dobijenih metodom »Struganje sa konstantnim potisnim pritiskom«, potrebno je znati neke osnovne karakteristike čelika za automate.

Za poboljšanje obradivosti čelika za automate, ugljeničnim i nerđajućim, dodaju se takozvani »automatski dodaci« kao što su sumpor i olovo a u novije vreme selen, telur i bizmut, koji stvaraju u čeliku meke nemetalne uključke, sulfide, selenide i sl. Oblici sulfidnih uključaka MnS u niskougljeničnom čeliku za automate prikazani su na slici 4.

Uloga ovih uključaka pri rezanju može se shvatiti na osnovu sledećeg: Obrada metala rezanjem sastoji se iz dve glavne operacije (slika 5):

a) plastična deformacija metala nožem do stvaranja strugotine, b) klizanje strugotine od leđne površine noža.

Sa plastičnom deformacijom metala deformišu se i meki nemetalni uključci u duge i tanke pločice. U samoj strugotini se većinom razvlače u smeru najvećih naprezanja na smicanje, u zoni tečenja u smeru koji je paralelan kliznoj površini strugotine,

Tako deformisani sulfidni uključci utiču na uslove rezanja na dva načina:

a) Tanki listići razvučeni u smeru najvećih naprezanja na smicanje, slabe klizne ravni i prouzrokuju tzv, unutrašnje mazanje među tim ravnima, pri oblikovanju strugotina.

b) Drugi oblik povoljnog uticaja tih uključaka je da stvaraju tanke slojeve na kliznoj ravni uključaka i leđne površine noža, koji deluju kao spoljna maziva,