JUS standardizacija

Šo STANDARDIZACIJA O — —— ra II Go 012: III RK _____ı m DD Jl„o0ZVZ–IJI= KK. m!&č'tAe

4 Način izlaganja materije 4.1 Opšte smernice

Izlaganje materije treba da buđe logično, jasno, nedvosmisleno i lako razumljivo, a toliko sažeto koliko je moguće bez uštrba po jasnoću. Načelno, standard ne treba da bude pisan tako, đa mu je potreban komentar da bi bio razumljiv. Svaka odredba mora biti tako potpuno i jasno izložena da se može neposredno primeniti bez ikakvih dopunskih objašnjenja. Ako su ipak objašnjenja potrebna, ona treba da buđu sastavni deo standarda. Materija treba da bude raspoređena logičnim redom, po jednom utvrđenom sistemu.

Uz tekst treba dati slike (crteže ili fotografije), kad god to može da doprinese boljem razumevanju, no samo u obimu u kome je to stvarno potrebno. Isto tako treba, gde god je to korisno, dati primere koji mogu bolje da objasne tekst. Slike i primeri treba đa budu tako odabrani, da pokazuju što opštije slučajeve, tj. da je u njima primenjen što veći broj određaba iz teksta.

Sadržaj standarda mora biti u skladu sa drugim standardima koji zasecaju u istu materiju, a u prvom ređu sa osnovnim standardima. Tako isto ne sme biti kontradikcije između pojedinih odredaba istog standarda.

4.2 Označavanje odeljaka

4.21 Materija standarda, izuzev sasvim kratkih standarđa, treba da buđe podeljena u odeljke, pododeljke itd., kojima se obezbeđuje preglednost izlaganja i jasno međusobno odvajanje takvih delova materije koji sačinjavaju zaokružene celine. Dokle će se ići u raščlanjavanju zavisi od veličine standarda i prirode materije. U kraćim standardima dovoljno je raščlanjavanje na odeljke, u dužim biće potrebna i podela na pododeljke i dalje još na manje delove. Raščlanjavanje

ne treba vršiti u većoj meri nego što zahteva logično grupisanje materije, jer preterana rascepkanost materije ne povećava nego smanjuje preglednost.

4.22 Odeljcima, a po potrebi i pođođeljcima, treba dati naslove, koje treba istaći podesnim sredstvima grafičke realizacije. Iz naslova treba da se vidi suština materije u odeljku.

4.23 Odeljke, pododeljke i niže pododeljke treba označiti brojevima po dekadnom sistemu, na sledeći način: Odeljci se označavaju brojevima od 1 nadalje (po mogućnosti 1 do 9, ali po potrebi može se ići i preko toga). Svaki odeljak može se podeliti na 9 pododeljaka. Podode] ljci se označuju na taj način što se broju glavnog odeljka dođa redni broj pododeljka. Između broja glavnog odeljka i rednog broja pododeljka stavlja se tačka. Svaki pođodeljak može se đalje pođeliti na devet nižih pododeljaka koji se opet označavaju na taj način, što se oznaci pododeljka doda redni broj nižeg pododeljka. Između oznake pododeljka i rednog broja nižeg pododeljka ne stavlja se tačka. Po istom principu može se vršiti podela na još niže podođeljke i njihovo označavanje, s tim da se oznake podođeljka koje sadrže više od 3 cifre dele u grupe od po 3 cifre (poslednja grupa može imati manje od 3 cifre), međusobno odvojene tačkama, npr. * 3:231.145.2

Označavanje pojedinih stavova, ako oni ne predstavljaju po sadržaju odvojene odeljke, odnosno pododeljke, ne vrši se. Primena izloženog načina označavanja vidi se iz označavanja odeljaka u ovom standardu. Ponekad je nemoguće izvesti raščlanjavanje materije potpuno po gornjem principu zbog velike obimnosti ili zbog prirode materije. U takvim izuzetnim slučajevima može se izloženi sistem označavanja proširiti na taj način što se za označavanje pododeljaka koriste brojevi od 01 do 99, tako đa bi oznaka pododeljka bila npr. 5.06, a oznaka nižeg pododeljka 5.061. Označavanje odeljaka, pododeljaka itd. ne treba zameniti sa oznakama prilikom nabrajanja. Za tu svrhu mogu se koristiti mala slova latinice ili brojke. Na primer: »5.63 Prilikom proveravanja kvaliteta materijala vrše se sledeća ispitivanja:

— 2) ispitivanje mehaničkih osobina, ?

— b) ispitivanje sposobnosti plastičnih deformacija,

— c) ispitivanje varivosti”. No nabrajanje se može izvršiti i bez korišćenja slova. Slova treba primeniti, uglavnom, tada, kada je to potrebno radi citiranja u daljem tekstu.

5 Struktura standarda 5.1 Opšte smernice

Struktura stanđardđa treba da bude prilagođena materiji koju standard obrađuje, tj. tipu standarda. Stoga je nemoguće utvrditi jedan opšti obrazac kome bi trebalo prilagoditi strukturu svakog standarda, sem opšteg pravila da svaki standard treba da sadrž, pod brojem 1 odeljak pod naslovom »Predmet standarda«, u kome treba sažeto da buđe izloženo šta Je cilj donošenja toga standarda i, ako je potrebno, obim važnosti, odnosno isključenje od važnosti standarda (npr.: »Standard ne važi za osobne dizalice«). Sem toga, svaki standard, po pravilu, treba da ima podatak o vezi sa drugim

standardima (vidi tač. 8). Ipak, moguće je utvrditi nekoliko tipskih obrazaca strukture koji obuhvataju veliku većinu standarda iz svih oblasti.

——— – - — - -- —-- — — ——