JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

11 ONO aa Coa RO Or Paa o O O aa a a a. a AL O 1 a __U E CIL MA

5.34 Struktura stanđarda tehnoloških postupaka: 1 Predmet standarda

2 Definicije

3

4 Logičnim redom izložene smernice tehnološkog postupka, postupka projektovanja, proračunavanja i sl. itd.

Veza sa drugim standardima

9.30 Struktura osnovnih i opštih standarda 1 Predmet standarda

2 Definicije

3

4 Logičnim redom raščlanjen ostali tekst standarda itd.

Veza sa drugim standardima S obzirom na veliku raznolikost standarda ovoga tipa nemoguće je dati opštu šemu strukture ovih standarda.

5.4 Zajedničke odredbe

U tač. 5.3 izložene su tipske šeme strukture koje će biti primenjive na veliku većinu svih standarda, bilo u celini, bilo sa manjim ili većim odstupanjima. U pojedinim slučajevima mogu se dodavati i drugi odeljci koji ovde nisu predviđeni, ili izostavljati neke odeljke, sažimati po dva ili više odeljaka ujedno itd. Npr. u nekim standardima oblika i mera potrebno je da se osim mera proizvoda u standard unesu i razni podaci o profilu proizvođa, kao površina preseka, momenti statičke otpornosti i sl., zatim podaci o primeni proizvoda itd.

Ponekad je potrebno da se izdvoje u poseban standard npr. metode uzimanja uzoraka za proveravanje kvaliteta nekih materijala ili proizvoda, zatim pojedine metode ispitivanja materijala i t.sl. U tim slučajevima mora se struktura standarda prilagoditi konkretnoj materiji, s tim da izlaganje bude logičnim redosledom i jasno.

5.5 Odredbe o dozvoljenim odstupanjima

U svim standardima koji propisuju da proizvod mora imati određene osobine (kvalitet, oblik, mere itd.) načelno treba da budu predviđena i dozvoljena odstupanja od tih propisanih osobina. Odredbe o dozvoljenim odstupanjima moraju biti precizne i jasne, po mogućnosti đate u apsolutnim vrednostima, a ne u procentima. Ako se, izuzetno, predviđaju dozvoljena odstupanja u procentima, mora se uvek precizirati na koju vrednost se odnose ti procenti.

Isto tako, ako je u standardu propisano da se ispitivanje kvaliteta vrši na više uzoraka, a da se kao rezultat uzima siednja vrednost, s tim da se pojedinačne vrednosti mogu razlikovati među sobom za određeni procenat, treba precizirati na koju se vrednost procenat odnosi (na najnižu, najvišu ili srednju).

5.6 Definicije pojmova i termini

Pojmove, vezane za materiju koju standard ili grupa standarda obrađuje a koji se češće upotrebljavaju ili čije značenje nije sa sigurnošću jasno iz termina upotrebljenih za njih treba u standardu definisati. Ako su ti pojmovi vezani samo za jedan standard, treba definicije dati u tom samom standardu, u uvodnom delu. Ako su pak pojmovi vezani za grupu standarda što je najčešći slučaj, treba njihove definicije dati u jednom posebnom standardu.

Definicije pojmova mogu se dati rečima ili slikom ili na oba načina. Kad god je to moguće, treba defi iniciji dođati sliku. Pored toga, treba za svaki pojam dati termin koji se u svim standardima ima dosledno da primenjuje. Upotreba tih termina u preduzećima, ustanovama, školi itd. nije obavezna ali se preporučuje. Međutim, ako se u ugovorima itd. citiraju odredbe standarda u kojima su spom“nuti neki termini, moraju ti termini biti citirani onako kako glase u standardu. Za pojmove koji se češće upotrebljavaju treba po mogućstvu uvek dati i znake podesne za korišćenje na crtežima, u tabelama, u obrascima za računanje itd. Ti znaci treba da budu u skladu sa osnovnim standardima za znake, na primer za pojam koji izražava neku površinu treba upotrebiti znak predviđen za površine uopšte, po potrebi sa nekim dopunskim indeksom i tome slično.

Ako su za neki pojam u širokoj upotrebi dva termina, ili jedan termin na izvesnom jezičkom području nepoznat, mogu

se za taj pojam, kađa se u standardu prvi put pojavi, staviti oba termina, s tim da drugi termin bude u zagradi. U daljem tekstu mora se koristiti samo termin ispred zagrade.