JUS standardizacija

12 i - STANDARDIZACIJA

Tehnika redigovanja standarda

Izbor i označavanje jedinica mere

Od jedinica mere, predviđenih u osnovnom stanđardu za jeđinice, na primer m, mm, kg, g treba koristiti one jedinice koje će u konkretnom slučaju dati najpodesnije brojčane vrednosti, tj. vrednosti koje daju po mogućnosti cele brojeve i Što manji broj cifarskih mesta. Tako na primer dužinu od 25 mm treba tako izraziti, a ne sa 0,025 m. S druge strane, treba pisati na primer: 50 kp/mm?, a ne 5000 kp/cm? sem u slučaju ako je ovo opšte usvojena praksa (npr. u građevinarstvu). No, ako je u jednom standardu upotrebljena izvesna jedinica mere treba je po mogućnosti upotrebljavati u celom tom standardu. Upotrebljena jedinica mere mora uvek biti jasno označena. U slikama i tabelama to se, po pravilu, vrši samo jednom, stavljajući iznad slika odnosno tabele reči, na primer: »Mere u mm«. Jedinice mere koje se pojavljuju u tekstu stavljaju se uvek iza svake odgovarajuće brojke, sem ako se označava izvestan brojčani raspon. U ovom poslednjem slučaju, jedinica mere stavlja se samo iza druge brojke. Dakle, DiŠo se, na primer, 50 mm X75 mm, ali: od 24 do 30 mm.

Brojčane vrednosti

Brojčane vrednosti koje se dobijaju računom, na primer: mase, površine i tome slično treba davati zaokrugljene u onom stepenu, u kome dozvoljava zahtevana tačnost. Zaokrugljivanje se vrši po JUS A.A1.100. Ukoliko nema drugih kriterija, može se kao smernica za potrebnu tačnost uzeti dozvoljeno odstupanje zaokrugljenih vrednosti od stvarnih vrednosti. Brojčane vrednosti koje nisu celi brojevi treba načelno izražavati desetičnim razlomcima. Obične razlomke treba upotrebljavati samo izuzetno, za one veličine, čije je izražavanje običnim razlomcima opšte usvojeno, kao na primer: izražavanje mera u inčima, na primer: 1/2”.

Raspon brojeva piše se uvek korišćenjem reči »do«, dakle npr. 10 do 15, a ne 10—15 ili 10...15.

Crteži, slike

Opšte odredbe

Crteže, dijagrame, fotografije treba koristiti svaki put kađa se time može postići veća jasnoća teksta, ili se može izbeći dugo opisivanje rečima. Crteži i slike treba jasno da prikažu potrebne detalje koje je nemoguće dovoljno jasno opisati. Ako je potrebno da se pokaže samo izgled predmeta, može se koristiti crtež bez kota, po mogućnosti u aksonometrijskoj projekciji, ili fotografija.

Ako je potrebno da se prikažu izvesni elementi predmeta i važne mere, daje se crtež sa kotiranim glavnim i, eventualno, priključnim merama.

Ako je potrebno da predmet bude definisan u svim ili skoro svim svojim elementima daje se konstrukcioni crtež sa svima pojedinostima i svima kotama.

Ako je potrebno đa se pokaže način pakovanja ili „primer primene, koristi se opet bilo crtež ili fotografija, prilagođena namenjenom cilju.

Crteži moraju biti rađeni u svemu u skladu sa odredbama standarda o crtežima, sem u pogledu merila. Crteži na standardima rađe se u merilu prilagođenom formatu stanđarda. Po potrebi crteži se rade u uvećanom merilu. Načelno, crtež ne treba da bude veći nego što je potrebno da bi se svi detalji na njemu mogli jasno razaznati i sve oznake dobro pročitati.

Ako se prikazuje predmet koji se izrađuje u više veličina čije mere su date u tabeli, crtež treba uvek da DIIKZUJS predmet jedne određene veličine (iz tabele), u podesnom merilu.

Ako je potrebno da se standardizovani proizvod pokaže u stanju ugrađenom u neki sklop, mogu se na crtežu pokazati i susedni delovi, crtani odgovarajućim tankim linijama.

Ako standardizovani predmet predstavlja sklop više elemenata onda se prvo daje crtež sklopa, a iza toga crtež pojedinih delova, ukoliko ti delovi nisu obrađeni na posebnim standaraima. U tom slučaju treba delove u crtežu označiti brojevima, a ispod crteža dati sastavnicu (vidi tač. 6.4).

Ako standard predviđa izradu proizvoda u više varijanata, treba na crtežu pokazati sve varijante i svaku varijantu označiti jednim velikim slovom. U tom slučaju treba u tabeli dimenzija dati vrednosti za sve tipove, odnosno treba podatke za sve tipove uneti u sastavnicu.

Za označavanje tipova ne treba upotrebljavati ona slova koja već imaju neko ustaljeno značenje u označavanju, i koja bi mogla prouzrokovati nesporazum, na primer: slovo M koje označava metrički navoj.

Tekst u crtežima mora se svesti na najmanju moguću meru i sme se koristiti samo ako je to neophodno.