JUS standardizacija

SAD su po tradiciji poklanjale malo pažnje radu ISO, u kome dominiraju zapadnoevropske zemlje, s obzirom da eksport čini mali procenat od njihove celokupne proizvodnje. Međutim, pošto problem platnog bilansa podvlači značaj eksporta, SAD su nedavno reorganizovale svoj institut za nacionalne standarde i pojačale svoje učešće u međunarodnoj organizaciji.

Težak posao

Dan, kada ćete moći da uključite svoj električni aparat za brijanje u utikač bilo gde na svetu, nije tako blizak. »To verovatno neće biti moguće za vreme našeg životnog veka« kaže Olle Sturen, »premda ćemo možda uspeti da postignemo dva sistema — američki i evropski — umesto velikog broja koji danas postoji.«

U oblasti elektrotehnike, međunarodna standardizacija postigla je stvarno najkrupnije korake, zahvaljujući radu jedne druge organizacije za standardizaciju — Međunarodne elektrotehničke komisije — osnovane 1906. godine. Preporuke koje je izradila ta Organizacija (IEC) zemlje-članice često preuzimaju neposredno. Sturen bi hteo da se slično dešava i u okviru ISO. On predlaže uspostavljanje Jednog centra za podatke, koji bi imao informacije o svim nacionalnim standardima, tj. 180000 standarda koji su sada na snazi, i jače korišćenje računara i teletajpa, tako da bi zemlje-članice ISO uvek mogle da budu u toku razvoja.

Da li vredi trošiti vreme i novac za tako nešto? Jedan primer koji je SIS naveo govori sam za sebe. Tako npr. standardizacija vijaka, jedan od najtežih problema, s obzirom što su vijci u tako širokoj primeni i od tako bitne važnosti, može da predstavlja ogromne uštede.

Standardi artikala široke potrošnje

Donošenje čak i jednog običnog standarda može da ima dalekosežne posledice. Kada je obična drvena paleta za utovar i transport robe u Evropi bila standardizovana na dimenzije 80 cm x 120 cm ubrzo posle rata, niko nije mogao ni da pomisli da će ona imati uticaja na oblik komada šećera ili na postavljanje drški na sudovima. I upravo to je ono što se desilo. Proizvođači, u težnji da smanje transportne troškove i natrpaju na svaku standardnu paletu što je moguće više, spremni su da oblikuju svoje proizvode tako da se uklapaju — čak i ako to znači pravougaone komade šećera umesto kvadratnih.

»Pa šta tu ima za mene osim pravougaonih komada šećera%« pita građanin na ulici. Za odgovor na to vratimo se ponovo Švedskom zavodu za standardizaciju i njegovom nedavnom saopštenju sa objašnjenjem zašto traži da ISO pokrene pitanje veličina odeće:

»Uzimate li vi gotovo odelo (švedski) br. 40? U tom slučaju treba da kupite francuski br. 42, italijanski 44, nemački 40 i engleski 38. Ako želite da kupite odelo iz SAD, u tom slučaju bi trebalo da bude br, 14.« Verovatno će nešto biti učinjeno i za prosečnog Šveđanina koji nosi šešir br. 56, košulju 38, džemper 5, sportski sako 50, donje rublje 5, čarape II i cipele 42.

Dakle, mnogo ostaje da se učini. To je isuviše jasno svakom lutajućem novinaru, čiji mali prst je nekoliko puta morao da uči ponovo gde se nalazi zarez na klavijaturi pisaće mašine. S obzirom da se broj međunarodnih standarda povećava mnogo sporijim tempom nego broj nacionalnih standarda, svet će, besumnje, biti u zbrci Još dugo vremena. |

Zar ne bi standardizovani svet možda bio strašno sumoran?

Naravno, postoji standardni odgovor za to. On je otprilike sledeći: standardna opeka ne predstavlja ništa, ako je negde arhitektura bez duha, ali ne zaboravite kakva je sve dela Mocart stvorio onim standardnim malim notama.

ČINJENICE O STANDARDIMA U ŠVEDSKOJ

Švedski zavod za standardizaciju (SIS) — ta neobična fabrika mudrosti za sve, počev od odgovaraJućih dimenzija' švedskih kreveta pa do broja, starosti i veličine larvi moljaca koje treba da se primene za ispitivanje tkanina otpornih prema napadu moljaca — obezbeđuje mehanizam za izradu standarda, ali njihova primena je strogo neobavezna.

Kao i organizacije za standardizaciju u mnogim zapadno-evropskim zemljama, finansiranje Švedskog zavoda za standardizaciju obezbeđuje se na sledeći način: iz državnog budžeta 25%,* iz industrije 50% i od prodaje standarda 25%.

* Što iznosi oko 2.000.000 šv. kruna, odnosno 4,820.000 din. od ukupnog budžeta SIS za 1967/1968. godinu, (oko 8,000.000 šv. kruna). :