JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA ------—------------ - - —— – __________________ _ __ _ ____ ___OEOK CON AN Tabela 4 O a II CO O a E u S Oi ri U UO CL „ay A ZMF e MG OP, S da - ia sre SMLan : Numerička Oznaka Značenje Vrednost V2 Faktor smanjenja troškova proizvodnje kao rezultat uprošćenja konstrukcije i metođa procesa proizvodnje ili uštede materijala. +3 do —3 e == | E: :2 0 SyS O A E LN ad A TV e aj PO Kor Raj 4 vi MO ia O" V3 Faktor poboljšanja kvaliteta proizvođa +3 do —3 dO KS ms U O O MANU IO. KOG EU O ČOV NJ O az ral" ja. V4 Faktor poboljšanja usluge potrošača skraćenjem vremena isporuke. +3 do —3 O U 0 O a UO O OVI PIO SRLMAVAJE UI VEGROG ISpORUG. 2. af, V5 Faktor poboljšanja distribucije pojednostavljenjem inventara, skladišnih zaliha, pakovanja i transporta. +3 do —3 V6 Faktor poboljšanja operativnosti unutar preduzeća, inventara, skladišnih zaliha, pakovanja i transporta. +3 do —3 Be | GS 04 LE VOJA NAG SNE SRT. Lira · a 2 rta O Tai ' poM:ytijtysr V7 Faktor ostalih doprinosa, osim onih navedenih pod V2 do V6, ako ih ima. +3 do —3 V8 Faktor nedostataka (negativna vrednost) kao posledica privremene pometnje, ili troškova kao posledica uvođenja novog standarda. 0 do —3 V9 Faktor troškova koji su potrebni za oformljenje standarda (negativna vrednost). 0 do —3

faktor V5, pod kojim se podrazumevaju razni distributivni troškovi, nikad nije linearno proporcionalan vrednosti (Po — P;).

Prema tome, sa praktične tačke gledišta izgleda logično da se V5 definiše u nekom obliku u funkciji od (Po—P;). Sledeći obrazac se predlaže kao prosto rešenje za umereno podrućje vrednosti PorP,y:

V5=1—aW (Po—P;) (1)

a — konstanta koja se bira prema konkretnim uslovima. Iz suštine jednačine (11) može se izvesti zaključak da je potrebno konstanti a dati pravilnu vrednost koja se dobija iz odnosa:

gde je:

ž V5 AS/V5SAS.

S obzirom da se radi o stupnjevanoj redukciji, ovo bi trebalo da bude izvedeno sukcesivno u jednakim intervalima.

Može se reći da obrazac prilično odgovara u većini praktičnih slučajeva.

Uopštavanje izraza (S = KinP) i pojam negativne entropije

Ranije je već izloženo da je pokazatelj redukcije (AS) funkcija od redukcionog odnosa (R), (s e). 1 iz: 1 S=Kl (Po/P;) = KinP, — Kin P;,

ako Pi postane 1, za Po može se napisati P, a AS postaće S, pa se može staviti kao opšti izraz:

S= KinP (12) gde je:

S — veličina koja se koristi za izračunavanje pokazatelja redukcije,

P — razmera sistema. U termodinamici, s druge strane, odnos između entropije (veličine preobražaja) i haotičnog stanja je izražen u obliku S = const. 1nB (13) gde je:

· S — entropija sistema,

B — mera poremećaja ili termodinamičke verovatnoće. Očigledno je da su ova dva izraza, jednačine (12) i (13), veoma slični. Činjenica je da u društvenom životu ljudi postoji tendencija kretanja ka stanju veće zbrke i nepotrebnog obilja, i to se može lepo uporediti sa prirodnom tendencijom rasta enfropije ka povećanju u univerzum, što je važan princip u termodinamici. Napori za reduciranje nepotrebnog oblika i za pojednostavljenje svakodnevne životne delatnosti, tj. aktivnost standardizacije u suštini treba shvatiti kao ljudski napor za stvaranje negativne entropije. Termin »negativna entropija« je jedan od opštih izraza u oblasti teorije obrade informacija2)

2) Leon Bril — Louin, Science and Information Theory, 2. izdanje, Academic Press, 1962.