JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA : :5 :———m—_ :. –—:– m – —–J—–D—V —cCs"%—=—o{=m=—>pI —-- —-- ------- [I[I _— – „ –JI_ __ _____________ ___ ____ __

: Iz ovoga se vidi da matematička formulacija pod (1) i postavka pod (2), ako se 5 izraze kao 2, daju AS=n, dakle: : PeoeR=2

1

AKC 1: ia 280, a In 2

Primer:

Prečnik, dužina i materijal jedne grupe vijaka pokazuju odnosne varijacije 14, 13 i 4. Traži se da ove variJjacije budu uprošćene na odnosne 11, 10 i 3.

Iz datih podataka izlazi da ukupan broj originalnih varijacija, 14 x 13 x 4 = 728, treba redukovati na 11 xX 10 x 3 = 330. Iz jednačine (1) biće:

AS=KIn le a IE 10703 = | TRL M Be LI 10 a =1,44 (0,242 + 0,262 + 0,288) =" IA" ili pak iz: R= 2,206 – 2L4 330 direktno:

AS=1,14

U prethodnom primeru, ako bi se redukcija varijacija prečnika izvršila jedne godine, dužine sledeće godine, itd., ukupna vrednost pokazatelja redukcije (A S) je ista kao što bi bila ako bi se redukcija vršila u isto vreme. Slično tome, A S dobija, pri postupnoj redukciji nekog parametra u različitim intervalima, kao npr. redukcija prečnika sa 14 na 13, zatim sa 13 na 12, i najzad sa 12 na 11, svakako istu vrednost kao pri redukciji sa 14 na 11. Stoga logaritamska definicija za A S je logična.

U jednačini (1) pokazatelj redukcije (A S) ima isti vrednost pri redukciji sa 100 na 50, kao i sa 2 na 1, (100/50 = R = 2/1). Ovo na prvi pogled izgleda nelogično, jer, prirodno, u oba ova slučaja treba odrediti ekonomski efekat standardizacije. Ova suštinska razlika svakako će biti dosledno razmatrana u faktorima uticaja na troškove proizvodnje, (V») do (Vo), o kojima će dalje biti reči. Prema tome, pokazatelj redukcije (A S) je u svakom gornjem slučaju identičan. Kao primer može se uzeti slučaj da se niz R 20 standardnih brojeva (JUS A.A1.001) pretvori u niz R 10. Jasno je dakle da. A S zavisi samo od redukcionog odnosa R, bilo da nastaje od redukcije 100 na 50, ili 2 na 1.

Standardizacija tehničkih termina

Jedan od najvažnijih aspekata standardizacije jeste standardizacija tehničkih termina, tj. proces selekcije i, po potrebi, definicija tehničkih termina u vezi sa standardizacijom koncepata. Za izračunavanje pokazatelja redukcije u tom slučaju jednačina (1) potpuno odgovara. Prirodno je da smisao svake reči teži vremenom da se menja. Ali za progres nauke i tehnologije dopušteno je da svaki tehnički izraz uvek ima samo. jedan smisao u okviru specifične oblasti; dakle, ne smeju postojati sinonimi koji imaju isti ili neizvesan smisao, ako se želi da se zaštiti od konfuzije u komunikaciji misli. Eliminisanje sinonima i usvajanje samo jednog termina, jeste standardizacija termina, i predstavlja brojčano izraženu redukciju. Stoga je izraz za A S u ovom slučaju primenljiv.

Za neko novo otkriveno polje nauke, utvrđivanje pregleda standardizovanih novih termina u prethodnoj fazi pomoći će da se izbegnu različite verzije do kojih bi moglo doći u budućnosti. Ovo je dakle već jedna vrsta redukcije, pošto po svojoj prirodi standardizacija pruža otpor prirodnoj tendenciji umnožavanja, kako u sadašnjosti, tako i u budućnosti. U slučaju terminologije može se usvojiti da je numerička vrednost za AS ravna jedinici, ako za jedan termin postoje dve verzije u sadašnjosti ili se pretpostavlja da će ih biti u budućnosti. Za različite jezike morale bi se predvideti različite vrednosti za A S, prema osobinama. jezika.

Racionalizacija sistema stupnjevanja

U razvoju standardizacije mogu se nabrajati mnogi slučajevi koji obrađuju problematiku racionalizacije, ali za koje pokazatelj redukcije A S nije brojčano izveden. Primer za ovo moglo bi biti poboljšanje ili racio nalizacija sistema stupnjevanja nominalnih linearnih dim:nzija za neke mašinske elemente, prema nizu standardnih brojeva. To bi bila zamena ranije postojećeg i neracionalnog sistema stupnjevanja racionalnim