JUS standardizacija

6 a STANDARDIZACIJA – I – –— ––D–: ––:-S"e– –-–— —7—T—–TKS- –- –—–>m — —- - – _— n ——Ip-aE_____________ __ ___ __ __________ ___sistemom, ali se iz toga ne bi videla brojčano izražena redukcija. Čak ako bi bio slučaj da je P, = P,, onda bi bilo AS = 0. Međutim, situacija je u stvari nešto drukčija, ako bi se ilustrovala sledećim primerom:

U jednom internom standardu rotacionih osovina, deset nominalnih vrednosti prečnika, u mm:

10, 12, 16, 20, 25, 32, 40, 50, 60, 80 je poboljšano prema nizu standardnih brojeva R 10, na: 10, 12.5, 16, 20, 25, 31,5, 40, 50, 63, 80.

Standardizacija je u ovom primeru izvršena promenom vrednosti 12, 32 i 60, na odnosne vrednosti 12,5. 31,5 i 63. U originalnom stupnjevanju broj članova koji odstupaju od niza R 10 je tri (12, 32 i 60). Ti su članovi suvišni u odnosu na niz R 10, i oni treba da budu eliminisani. Pokazatelj redukcije AS se tada izračunava na sledeći način:

S-Kin ya ()

=1,441n 2970 10 =0,387, gde je: da — broj izmenjenih članova u grupi koja treba da bude poboljšana.

Izračunavanje pokazatelja standardizacije (N)

Standardizacija je, u određenoj meri, redukcija brojčano izraženog mnoštva nekog objekta. Pošto se pokazatelj redukcije (A S) izračunava samo u smislu redukcije, to on ne može odmah da izrazi brojčanu vrednost za pokazatelj standardizacije. Svakako da ovaj pokazatelj standardizacije mora pri određenom pokazatelju redukcije (A S) zavisiti i od efikasnosti i značaja takve redukcije. U sledećoj, drugoj fazi proračuna, izvodi se pokazatelj standardizacije (N). Za ocenu efikasnosti redukcije potrebno je izvršiti analizu čemu teži A S približavajući se idealnom rešenju standardizacije. Dobro je poznato da je redukcija varijeteta mera mašinskih delova, prema, na primer, standardnim brojevima niza. R 20, u standardizaciji efikasnija nego prema nekom aritmetičkom nizu brojeva. Uzimajući u račun efikasnost i značaj redukcije za potrebe standardizacije, pokazatelj standardizacije može se definisati kao: :

N=WEAS : (5) gde je:

N — pokazatelj standardizacije

W — faktor značaja, tj. vrednost koja zavisi od objekta i aspekta standardizacije, koji predstavljaju stepen do kog odnosna redukcija doprinosi ciljevima standardizacije (v. detaljnije, poglavlje »faktor značaja«)

E — faktor efikasnosti redukcije tj. vrednost koja predstavlja stepen racionalnosti i pravilnosti izvođenja redukcije (v. poglavlje »faktor efikasnosti redukcije«)

Ako se na jednom objektu vrši više radnji standardizacije (radnje 1, 2, . . . r), pokazatelj standardizacije biće:

j=r j=r Pa N= Zi Wj E; A Sj (6) — J=

Pokazatelj standardizacije ne predstavlja neku apsolutnu vrednost. U stvari, on je pravi izraz vrednosti iskazane u definiciji.

Izračunavanje vrednosti faktora efikasnosti redukcije (E)

Pošto je faktor efikasnosti redukcije (E), faktor usklađivanja, koji se množi sa A S, dodeljivanje tom faktoru numeričke vrednosti je nešto pogodnije, nego za faktor značaja W. Ako se redukcija varijeteta. izvodi, na primer, u potpunosti prema standardnim brojevima, onda se za E uzima da je Jednako 1. Proporcionalna vrednost pokazatelja odstupanja, u odnosu na standardne brojeve, može da bude 0,9, 0,8... itd. Uopšte uzev pretpostavlja se da je:

O<E<I Kao primer za utvrđivanje vrednosti faktora E u slučaju redukcije varijeteta, uzmimo da je 40 varijeteta izvesne karakteristike redukovano na 20, od kojih 4 nisu usklađena sa terminima reda R 20 standardnih brojeva. Prema tome, broj devijacija je q + 4 među 20 varijeteta. Ako se devijacioni odnos označi sa x, biće: Xx = q/F 1 (7)

= 4/20 =0,2,